Овај преподобни још у детињству заволе пустињачки живот. И израна се настани у једној пећини на гори Аманону. Није употребљавао никакву људску храну, тојест ни хлеба нити ишта друго. Хранио се искључиво травом. Пошто зажеле да иде на Синајску Гору, он отпутова тамо, и ушавши у пећину, у којој је био Мојсије, када се удостојио био да види Бога, уколико је то могуће за људску природу, паде ничице на земљу, и тако проведе седам дана постећи и молећи се Богу са сузама. И не маче се одатле док не чу божански глас, који му наређиваше да устане и поједе три јабуке које се обретоше пред њим. А кад се врати са Синаја, основа два манастира. Многа чудеса чинио у славу Божју. И најзад се од многотрудног живота овог упокојио у Господу 390 год. Назива се Старим за разлику од Симеона Столпника, који се нешто доцније подвизавао.