Овај блажени Јефрем беше знаменитог рода и славан. Књаз Изјаслав га веома вољаше и имађаше неограничено поверење у њега. Но овај блажени напусти књажев дом и отиде код преподобног оца нашег Антонија у пештеру, молећи га да га, место служења књазу, уврсти међу слуге Небеског Цара давши му свети анђелски чин монашки. Преподобни Антоније га поучи спасењу душе, и предаде га блаженом Никону да га постриже. Он поступи по наређењу, постриже блаженог Јефрема и обуче у монашку ризу. А какве је муке враг добра, ненавидник ђаво, причинио преподобнима због пострижења овог блаженог Јефрема, као и због блаженог Варлама, описано је у Житију преподобног Антонија и Никона. Јер кнез таме, видећи себе побеђена од светог стада Антонијевог, које се скупљаше у мрачној пештери, и увидевши да ће се то место прославити због тога, плакаше над својом погибијом. И поче злим сплеткама својим распаљивати срце књаза Изјаслава противу преподобних, да би бар на тај начин распудио то свето стадо. Али ни на тај начин не могаде успети, већ сам би прогнан молитвама преподобних, и паде у јаму коју беше ископао. Јер и преподобни Никон, који постриже овог блаженог, би изведен пред књаза и укорен; и сам старешина преподобни Антоније са братијом би од стране разгневљеног књаза протеран из пештере. Али ускоро, заузимањем књагиње код књаза Изјаслава или боље рећи, молитвама Небеске Царице, Пресвете Богородице, Цару славе Христу Богу, они се вратише у своју пештеру, као неки храбри ратници из рата, који су победили противника свог ђавола. И беху свагда у пештери, славећи и благосиљајући Бога.

Преподобни отац наш Јефрем, видећи какву је невољу навукао на то свето стадо због његовог пострига, силно се наоружа против њега богугодним животом у пештери, молитвама и постом, и свеноћним бдењем. У свему пак томе повињаваше се упутствима оца и наставника свог преподобног Антонија, и са великом ревношћу подражаваше гa y свима врлинама. И као што сам преподобни Антоније странствоваше, путујући из Русије у Свету Гору, тако и овај преподобни отац наш Јефрем гораше духом према светим местима, желећи да својим очима види равноанђелско житије тамошњих светих отаца, како би себе љубављу потстакао на подражавање њихових добродетељних трудова. Стога мољаше преподобног Антонија да му да благослов да путује у Грчку. А он, не желећи да га лиши тог корисног путовања, отпусти га с благословом и молитвом, као некада Ноје голубицу из ковчега да донесе маслинову гранчицу.

Добивши благослов и молитву преподобног оца Антонија као два голубија крила, преподобни отац наш Јефрем крену на пут. И кад стиже у Цариград, он стаде посећивати обиталишта небеских људи и земаљских анђела. И обилно храњаше себе духовном храном: душекорисним речима и поукама тамошњих светих отаца. To беше разлог те се дуже задржа тамо. А пред повратак љубљеном оцу, он, да се не би вратио у свој духовни ковчег без неке маслинове гранчице, преписа Устав светог Студијског манастира, и донесе у Печерски манастир.

По свом повратку из светих места, преподобни Јефрем проведе у Печерском манастиру мало време, али би узор многих врлина на духовну корист, тако да сви захваљиваху Богу што га имају. И у то време престави се блажени епископ перејаславски Петар. По Божјем благовољењу, и по одлуци свих, и по жељи великог књаза Всеволода Јарославича, преподобни отац наш Јефрем би преосвећеним митрополитом кијевским Јованом постављен за епископа перејаславског.

Поставши епископ, преподобни Јефрем уложи много бриге и труда око подизања епископалне цркве, јер сматраше да је најчеснији и најдрагоценији посао: допринети слављењу пресветог имена Божјег. Бог му помагаше у томе послу, и он за неколико година подиже огромну и дивну камену цркву у част светог Архистратига Михаила. Исто тако у истом граду подиже камену цркву у част светог Теодора, и цркву у част светог апостола Андреја Првозваног, и тако украси град Перејаслав разним црквама, и то каменим, чега раније није било. Али не прође много времена, и све ове цркве бише порушене, када, по попуштењу Божјем, због грехова наших, злочестиви владар татарски Батиј пороби земљу руску, којом приликом заузе и славни град Перејаслав.

Преподобни Јефрем је као епископ учествовао и у преношењу чесних моштију преподобног оца нашег Теодосија Печерског. Затим, пошто је чесно и богоугодно поживео, сконча 1096. год., и душом узиђе ка нерукотвореном престолу Господњем. A чесно тело његово положише у саборној цркви коју је он подигао. И ми, придружимо своје молитве пастирским молитвама преподобног оца нашег Јефрема, да заједно с њим прославимо Пастиреначалника Исуса, и у Њему и са Њим Бога Оца и Светога Духа кроза све векове, амин.