Свети преподобни Јован Хозевит

Мисирац. Подвизавао се у Хозевитској обитељи у време цара Јустинијана. Кад год је служио литургију, виђао је светлост небеску у олтару. У близини његовој подвизавао се старац Ананија. Чудесно беше смирење ових светитеља. Неки човек доведе свога полуделог сина старцу Ананији, да га молитвом исцели. Ананија га посла светом Јовану, као већем од себе. Јован пак не може да не послуша старца, али викну: „У име Исуса Христа заповеда ти Ананија, а не ја, да изиђеш из овог младића!” И младић одмах оздрави.

16.10.2021. Аутор:: 0

Свети преподобни Јован Хозевит СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
ЈОВАНА ХОЗЕВИТА,
епископа Кесаријског 

ПРЕПОДОБНИ отац наш Јован Хозевит беше родом из града Тиве у Египту. Монашки образ ангелски он прими од свога деде, монаха. У споразуму са њим он отпутова у Јерусалим на поклоњење светим местима. Но тамо он не прими одлуке Светог четвртог Сабора Васељенског у Халкидону 451 г., него се одвоји од Васељенске Цркве. И када хтеде да се поклони Часном Крсту Господњем, нека невидљива сила не даде му да се приближи Животворном Крсту. Наредне ноћи он усни сан и чу глас који му говораше: Они који нису у заједници са Васељенском Црквом Православном, нису достојни да се поклањају Крсту Господњем. - Пробудивши се он се одмах покаја и поправи, вративши се Васељенској Цркви.

По повратку из Јерусалима Јован проведе са својим старцем, дедом, неколико дана, па са његовим благословом отпутова и нађе једну малену пећину у једном непроходном, стрменитом и каменитом месту, званом Хозева, настани се ту и живљаше хранећи се корењем и травом. А када Бог зажеле да прослави угодника Свог, Он то учини на следећи начин. У том крају живљаше један велики испосник, по имену Ананија. Једном доведоше к Ананији сина једнога богаташа, у коме беше нечисти дух. Преподобни га Ананија због велике смирености своје не прими него препоручи онима што беху довели ђавоиманог младића да иду дубоко у пустињу код Јована Египћанина, да он исцели младића. А када они пронађоше Јована, казаше му због чега су дошли. Но он најпре не хте испунити њихову жељу. Али када га ови салетеше молбама, он најзад пристаде и помоли се Господу за младића. Затим окренувши се рече демону: "У име Христа заповедам ти, нечисти душе, не ја, него ти слуга Божји Ананија заповеда да изађеш из овога младића" - Чим то чу, нечисти дух изиђе из младића, и младић одмах оздрави.
Ово необично чудо прослави надалеко преподобног Јована. Са тог разлога он би, и против своје воље хиротонисан за епископа у Кесарији. Али пошто није могао да бриге епископског звања споји са мирним и тихим монашким животом, он остави Кесарију и опет се врати у пустињу. Но и после тога није се могао сакрити од многих. Тако, један земљоделац који имађаше мало дете у коме беше нечисти дух, метну то своје дете у котарицу, покри га одозго травом, однесе га и остави крај светитељеве пећи, па отиде. А када дете заплака, светитељ изиђе, и видевши дете одмах познаде да у њему обитава нечисти дух. И прогнавши демона молитвом, светитељ исцели дете. Али изгнани демон не хте мировати, него узе на себе обличје човека. И сусревши препободнога на једном окомитом и непроходном месту, он припаде к ногама његовим тобож иштући благослов. Угледавши лице његово преподобни се зачуди; а демон, дохвативши светитеља за ноге, баци га у дубину провалије. Но узалуд би овај труд човекоубици демону, јер благодаћу Божјом светитељ остаде неповређен. Али злобни демон приреди друго искушење светитељу: подстаче против њега једног убицу и разбојника, те је овај нечовек и тукао светитеља, и цепао му одећу, па му чак једном приликом и колибу спалио. Трпељиво подносећи све то, светитељ говораше у себи: О Господе! благодарим Ти, ако је ово по вољи Теби.
Свевишњи Господ чу с неба слугу Свога, и ослободи га од искушења: разбојник онај би ухваћен, и осуђен на смрт. Од тада светитељ Божји остаде на миру за неко време. Али лукави ђаво не престаде потпуно копати јаме светитељу. Тако, када светитељ једном приликом крену у посету некој братији, срете га на путу једна жена која, примивши од ђавола рђаву помисао у срце своје, паде к ногама светитељу и мољаше га да је удостоји ући у кућу њену и освети је молитвом и благословом. Светитеља дирну њена молба, и он сврати у њену кућу. Међутим, разблудна неваљалица она одмах закључа врата, скину са себе све хаљине, и чињаше сваковрсне бестидности, само да би оскврнавила неоскврњеног. Али непобедиви и непоколебљиви слуга Христов одмах одбаци ову ђаволову замку, и изиђе неповређен.
Овај блажени Јован чу једном за неког знаменитог испосника Маркијана и зажеле да га види. Али свети Јован још раније беше везао себе одлуком да, ради избегавања саблазни, не излази из пећине ни у ком случају; зато он не допусти себи да разреши себе те обавезе ни овом приликом. Међутим, свемудри промисао Божји шта уради? - Анђео Господњи узе Маркијана из његове келије и, носећи га кроз ваздух на великој висини тихо и безшумно, спусти га у пећину пред блаженог Јована. Тада преподобни оци целиваше један другога, и наситише се духовним разговором. Напослетку божанствени Јован рече: Хвала светоме Богу што ме удостоји да видим премилог ми Маркијана. - И одмах после ових речи Ангео узе божанственог Маркијана испред очију блаженог Јована и однесе га у његову келију.
Ово превелико чудо изазва разне помисли у души преподобног Јована, те он чак помишљаше и на то, да је то било можда ђаволово привиђење. Узнемираван таквим помислима, и борећи се са њима, преподобни Јован разреши себе од одлуке којом беше везао себе, те изиђе из пећине и крену ка Маркијановој келији. Дошавши пред келију он викну Маркијана по имену. Блажени Маркијан се од срца обрадова Јовановом доласку, и они целиваше један другога. Тада свети Маркијан на најубедљивији начин увери блаженог Јована: да је његов чудесни долазак к њему у пећину био дело Ангела Господњег. И пошто они поново целиваше један другог, блажени Јован се сав радостан врати у своју пећину.
И нашто да много говорим? Овај божанствени Јован: демоне из људи изгоњаше, болести неизлечиве исцељиваше, воде на разним местима извоћаше, многе кише с неба молитвом често низвођаше. И многа друга знамења и чудеса Бог преко њега чињаше. И он, као светило сијајући на земљи подвижништвом и чудесима, у лепој старости заврши свој живот и с миром предаде Господу своју свету душу.