О овом преподобном оцу пише се у Евергетиносу да је био изнад сваког човекоугодништва и славољубља. Једном дође к њему јереј Евлогије, који је јео једанпут у два дана, а често и једанпут недељно. Дође к њему са надом, да ће код њега наћи још веће уздржање. Преподобни Јосиф га прими с радошћу, и нареди ученику да спреми неко лепо јело. Када седоше да једу, ученици Евлогијеви рекоше да јереј Евлогије не једе ништа сем хлеба и соли. А ава Јосиф ћутећи јеђаше. Евлогије проведе тамо три дана, и не чу ни Јосифа нити икога од ученика њихових да псалми или да се Богу моли, јер молитва њихова беше тајна и умна (κρυτή γάι νοερά). исто тако и делање њихово. Тако Евлогије отиде са ученицима својим, не добивши никакве користи за душу своју. Но убрзо паде мрак и, по промислу Божјем, Евлогије са ученицима својим изгуби пут; и лутајући по мраку, они се некако опет обретоше пред обиталиштем преподобног Јосифа. И пре но што закуцаше на врата, они чуше где Јосиф и ученици његови псалме, читају и певају. Но чим ови куцнуше у врата, Јосиф сместа престаде са псалмопојањем. А како Евлогије беше ожеднео од врућине, један од ученика Јосифових донесе му воде, која беше мешавина морске и речне воде, и толико горка, да је Евлогије не могаде пити. Тада Евлогије припаде к старцу Јосифу и упита га говорећи: Зашто, о Ава, када ми бесмо код вас ви не псалмисте, а чим отидосмо од вас ви стадосте псалмити? и зашто онда ви пред нама писте вино, а сада ја окусих вашу воду која је слана, горка и не може се пити?

На то ава Јосиф одговори: "Оно мало вина што писмо, то учинисмо из љубави и гостољубља према теби; а ова вода је наша обична вода, коју братија пију свагда". - Односно пак псалмопојања ава Јосиф одговори, да су га они прикрили са побожном намером, да се не би показали као човекоугодници (ώς άνυρωπάρεσχοι).

Оваквим одговором ава Јосиф искорени код Евлогија оно што је људско, и убеди га да делује тајно а не из човекоугодништва. А Евлогије, веома поучен, рече ави Јосифу: "Заиста је делање ваше у истини и од истине".

Говораху за ондашње Скитиоте: Када неко сазна за њихову врлину, они је више нису сматрали за врлину него за грех.