Свети Дамаскин родио се у Габрову, у Бугарској. Из љубави према монаштву он остави своје отачаство, дође у Свету Гору и прими монаштво у Хилендару. Ту је био посвећен за јерођакона, а потом и за јеромонаха. Када једном приликом он би послан из манастира да потражи од неких Турака дуг манастирски, они наговоре једну жену муслиманку, те она уђе у кућу где је становао Дамаскин. Тада они Турци дођу и нађу ту жену, па одвуку Дамаскина пред кадију. Дамаскину буде предложено: или да буде обешен или да се потурчи. На то преподобни спокојно одговори: "Ја сам се родио као хришћанин, такав ћу и умрети. Одрећи се Христа, исто је што и одрећи се вечног живота; без Њега нема спасења грешницима, какви смо сви ми, ја и ви. Он је помиритељ правде Божје са грешним човечанством; Он је давалац благодати Божје, неопходне за испуњење воље Божје. Жао ми је вас, ако то не разумете. Но било би безумље када би ја пристао да за привремени живот купим вечну погибао".Тада га са рукама наопачке везаним одведоше на губилиште. Ту он замоли од Турака дозволу да се помоли Богу. Добивши дозволу, он се окрену на исток, помоли се Богу, огради себе крсним знаком, па рече убицама: "Сада сам готов за смрт". И би обешен 16 јануара 1771 године, у Свиштову. Тако свети Дамаскин жртвова своје тело да спасе душу своју. Но његове убице постиже одмах казна Божија. Они седоше у чун да се превезу преко Дунава, но изненадном буром буду изврнути и утопљени.