Најпре протопоп јенопољаски а онда митрополит ердељски , од 1656. до 1680. године, са седиштем у Ђули. Потомак породице Херцеговачког порекла, која се у 15-16. веку населила у Поморишје. Синовац митрополита Лонгина Бранковића, а брат грофа Ђорђа Бранковића, несуђеног деспота сербског, сужња хебског, и историографа. ранећи Православље од Калвин(ист)а, много страдавао. Збачен с архијерејског престола и затворен у тамницу. Пуштен тек на енергично заузимање влашког кнеза Шербана, али ускоро и умро, 1681 године, од претрпљених мука.