МОСКВА, 11. јуна – Широм свијета познати путник, свештеник Фјодор Коњухов спрема се за нову експедицију.
„Прије десет година сам прешао Атлантски океан чамцем са веслима. Мучила ме савијест да морам прећи и Тихи океан. Али Атлантик – то је три хиљаде миља, а Тихи океан – осам. Потребан је нови чамац, већи и јачи. Испричао сам о свом сну пријатељима из Чељабинске области и они су ме подржали“, казао је о. Фјодор, како преноси чељабинско издање „Комсомолске правде“.
Он намјерава да крене из Чилеа и да за 160-180 дана стигне у Аустралију.
„Тако нешто још нико није урадио, на путу ће бити хиљаде острва и бићу у искушење да пристанем и искрцам се на копно. На мору нема времена за размишљање, мора се константно веслати. Зато сам на путу преко Атлантика написао тако кратак дневник. А на ово путешествије, осим хране и дестилатора воде, понијећу још Еванђеље и штап за пецање. Пецање је пријатно, а и корисно“, каже свештеник.
Отац Фјодор је недавно освојио Еверест, са сјеверне, тибетске стране.
„На врху нема никаквих мисли, како ће их и бити, крв се толико згусне од недостатка кисеоника, не осјећаш ни руке ни ноге, о глави да и не говорим. Молио сам се светом Николи, рекао сам: Свети Никола, повуци ме горе! И он ме извукао на врх. На овом походу сам изгубио осам килограма, сва брада ми се ишчупала од маске за кисеоник. Али то је ништа у поређењу са оним што се може десити. Еверест сваке године узима алпинисте. Ове године је погинуло једанаесторо“, прича отац Фјодор.
По његовим ријечима, попети се на Еверест није само физички напор.
„Ја сам мршав, немам мишића. Нико ме није видио да дижем тегове. Али су видјели како се молим. Оно што радим, радим уз Божију помоћ. Ја немам ни физичке, ни моралне, ни интелектуалне способности да пређем океан или стигнем до пола. Све је то могуће само са Богом. У Тибету сам закопао малу икону светог Николе у снијег. Сличну икону смо недавно послали на Међународну свемирску станицу. Она сваког дана шеснаест пута обиђе Земљу и чува нас“, каже свештеник Коњухов.