Обратимо свој поглед ка небу – тамо, где се вазнео Христос. Света Црква нас свагда призива, а посебно нас на овај дан подсећа да су тамо, где је отишао Господ, вечне обитељи праведних. Тамо је радост непрестаног созерцавања лица Божијег! Тамо је вечни живот!
Господ се на дан Вазнесења растао од Својих ученика за дуг период – до Свог Другог доласка. Господ је, међутим, вазневши се на небо, оставио Својој Цркви драгоцено духовно наслеђе – Свој благослов.

Док се вазносио, Господ је благосиљао ученике и није престајао да их благосиља све док Га није сакрио облак. Тај свеутврђујући и свеосвештавајући Божији благослов остао је заувек урезан у памћење ученика. Њега су свети апостоли и проповедници хришћанства проносили по читавом свету. То осећамо и ми. Требало би, драги моји, да знамо и да запамтимо, да је тај благослов свагда жив и делотворан, да је свагда испуњен благодатном силом, да свагда са собом носи дар Божији, да наше душе и срца свагда вазноси ка Богу. У том благослову је наша радост и извор наше снаге. Амин.

архимандрит Јован Крестјанкин