Дубоко важна и тајанствена догма о Светој Тројици разликује нашу хришћанску религију од свих других религија.

Хиљадама година богоизабрани јеврејски народ живео је вером у Једног Бога, који је у стварању васељене открио Своју свемоћ и несхватљиву мудрост; Његову истину – у глобалном потопу, Његову милост и љубав према свом народу – у чудесном ослобађању јеврејског народа из дугог египатског ропства, у проласку кроз Црвено море; у разговорима на гори Синају са великим пророком Мојсијем и у давању Његових десет заповести, и у многим другим великим догађајима, о којима апостол Павле са великом снагом говори у својој посланици Римљанима: „...(А људи знају истину,) јер што се може дознати за Бога, познато је њима; јер им је сам Бог јавио. Јер то се на Њему не може видети, Његова вечна сила и божанство, може се од постања света видети духовним очима на Његовим делима, тако да немају изговора....” ( Рим. 1, 19-20 ).

Богом изабрани јеврејски народ живео је са таквом вером у Једног Јехову много стотина година, не знајући ништа о Његовом Тројству у Лицима, и тек када се оваплотио Предвечни Син Божији, Друго Лице Свете Тројице, безгрешним зачећем Пресвете Дјеве Марије, када је проповедао Јеванђеље истине, када је распет на крсту и трећег дана васкрсао, и после 40 дана вазнесео се са земље на небо – тада су само они који су веровали у Њега свим срцем знали да је Он је био Син суштински, Син Рођен од Оца пре постања света.

Међутим, о Пресветом Духу, Трећем Лицу Пресвете Тројице, у Старом Завету се готово ништа није знало. Само су велики праведници, као Ноје, Аврам, Исак, Јаков, попут псалмисте Давида, осетили дах Светог Духа у својим срцима. И велики пророци су од Њега примили дубоке тајне својих пророчанстава и живели у блиској заједници са Њим.

Али на велики дан Педесетнице, по први пут се Дух Свети открио свету на опипљив и очигледан начин, сишавши са неба на главе апостола Христових у виду огњених језика са моћном буком, такорећи јуришног олујног ветра.

Ови ватрени језици сагореше све нечисто у њиховим душама и срцима, сваки страх и стрепњу, потпуно их препородише. Дух Свети их је подсетио на све што су икада чули од Господа Исуса Христа, и дао им мудрост незапамћену у свету и диван дар да говоре језицима свих народа којима ће проповедати Јеванђеље.

Дао им је чудесно знање о свему Светом Писму... Дао им је велике моћи да сруше паганско сујеверје. И Он је љубљеног Апостола Христовог Јована поставио неизмерно више од богослова целог света, и његовом руком написао је Четврто Јеванђеље, које нас задивљује својом дубином.

Истина, на дан Крштења Христовог на Јордану, појавио се Дух Свети у виду голуба који је сишао са неба на главу Исуса Христа израњајући из воде, али је то била неупоредиво мање јасна пројава Духа Светог, него Његов силазак на дан Педесетнице у виду огњених језика на главама Апостола и никада се више није поновило са таквом јасноћом.

Зато дан силаска Светог Духа на Апостоле Христове називамо и празником Свете Тројице.

Дозволите ми да вас подсетим и на речи апостола Павла у Првој посланици Коринћанима, задивљујуће и за нас изузетно важне речи: „Зар не знате да сте храм Божји и да Дух Божји живи у вама?“ (1. Коринћанима 3:16).

Ох, шта кажеш, Павле?! Али да ли и у наша срца силази Дух Свети?!

Наравно! Речи Павлове су дубоко истините, а са великом снагом их потврђује љубљени апостол Христов Јован, за нас дубоко утешним речима о томе какве благодатне промене прати тих и неприметан силазак Духа Светога у у наша срца: "А Он је жртва помирења за грехе наше, и не само за наше него и свега света. И по томе знамо да смо Га познали, ако заповести Његове држимо." (1. Јн. 2, 3–4).

На другом месту Јован потврђује своје речи: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се настанити. Који нема љубави к мени не држи моје речи; а реч што чујете није моја него Оца који ме посла ... А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. (Јован 14, 23-26).

Он нас ослобађа од сваке прљавштине тела и духа. Постајемо смерни и кротки, тихи и ћутљиви, милостиви и истинољубиви, љубећи ближње.

Нека ово тихо дружење са Духом Светим буде за све вас, децо моја духовна, циљ вашег живота, нека буде дубока и тиха радост.

Заслужите велику срећу да будете храмови Божији и обитавалиште Духа Светога, и Он ће вас заштитити од свих зала и искушења света, и подарити вам вечну радост и вечни мир.

Амин.

Свети Лука Кримски
За Фондацију "Пријатељ Божији" превео Иван Попов
Извор: azbyka.ru