"СЕДАМ ОСВЈЕДОЧЕНИХ ЉУДИ ПУНИХ ДУХА СВЕТОГА"

Дј.ап.6, 1-7
На једној страин негдје би да потпуно искључе световњаке из црквених послова, а на другој, тамо гдје се лаици осиле, они би да свештенику ограниче процтор на неколико квадратних метара олтарских И уски појас који се пред олтаром простире. Сигурно је да ни једно ни друго застранивање и претјеривање не воид добру. Отуда ово свједочанство, како је та питања рјешавала рана Црква, са светим апостолима на челу, представља драгоцјен узор за слијеђење.

17.07.2013. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Мноштво наших проблема и Цркви, и везаних за Цркву, проистичу из нашег незнања а не из наше зле воље. Јер људи у Цркву улазе и излазе; долазе и одлазе а многи и не стигну да дубље уроне у суштину њену. Добар дио, опет, наших неспоразума, а често и сукоба, отуда су што нам није потпуно јасна подјела дужности: духовних и лаичких у Цркви. На једној страни негдје би да потпуно искључе свјетовњаке из црквених послова а на другој, тамо гдје се лаици осиле, они би да свештенику ограниче простор на неколико квадратних метара олтарских и уски појас који се пред олтаром простире. Сигурно је да ни једно ни друго застрањивање и претјеривање не води добру.
Но гдје су људи, ту су и проблеми па ни прве старјешине црквене, свети апостоли, нису могли бити поштеђени од њих. Црква се ширила олујном брзином. Већ је постало тешко удовољити свим захтјевима које је живот наметао. Било је пуно старих и немоћних који нису могли доћи за заједничку трпезу; било је и сиротиње и удовица које, оставши без заштите, остајаху и без свога сљедовања. Хришћани, придошли из незнабоштва, ”јелинисти”, како их свети апостол зове, ”подигоше вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху када се дијељаше помоћ сваки дан”. (Д. ап. 6, 1)
Мудрост овога свијета лудост је пред Богом. (1. Кор 3, 19) Ми морамо схватити да све оно што важи за друге, за Цркву не мора да има обавезну важност. Ми видимо да понеке црквене зајединице, које воде, формално, необразовани али тамјаном црквеним окађени, људи, боље на-предују од оних којима су све саме титуле људске на челу. Зато бисмо се морали вратити апостолским начелима и примијењивати оне принципе које су они поставили. Апостоли наређују браћи да потраже освједочене људе, пуне Духа Светога и мудрости. Ове три врлине: морални углед, лична побожност и мудрост, апостоли постављају као мјерила за избор на руководећа мјеста у Цркви. Не морамо се трудити да будемо паметнији од светих апостола.
Ходамо и лутамо, пробамо тако и онако и на све начине али, вјерујте, само је један пут, и то онај којим је рана Црква пошла, којим се до напретка и бољитка стиже. Све остало нагађања су и лутања. Ако смо се и сами удаљили, вратимо се док још времена има. Амин.



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.