Највиши циљ је оно што је Бог заповедио свим људима, будите савршени као Отац ваш Небески (Мт. 5, 48). А то савршенство Божанско је, у име Свете Тројице, заповедио Син Божији, скромно, јер није рекао: “будите савршени као Ја”, иако је Он једини савршен и има у себи савршенство Божанства у Свом људском телу, него је рекао: Будите савршени као Отац ваш Небески. Ту се види скромност обожених личности - у неистицању себе.
Тако се ми одричемо добре и укусне хране, поштено зарађене, Богом благословене, зарад боље хране, а то је Свето Причешће. И тиме, тј. тим одрицањем, постом, ми себе проверавамо, да заиста волимо више Христа него најукуснија јела овога света.
А Причешће, то је храњење нествореним енергијама Божанства, које су у Телу Христовом. Ради тога је и установљен пост. И зато је пост на телесном нивоу још и најлакши. Он се састоји у уздржавању од те најукусније хране (месо, јаја и млечни производи). Али, има и изузетака. Један млади калуђер је рекао своме старцу у пустињи: “Знаш, оче, ја волим много пасуљ, а не волим месо”. А овај му је, онда, одговорио: “Ти за време поста има да једеш месо”.
Значи, главни принцип поста је - не угађати себи. Тако да, у погледу поста, нема неког потпуно одређеног спољашњег система. Али, много теже је постити на душевном плану, на оном другом спрату, а то значи против похоте, среброљубља, против властољубља у себи; постити од гледања филмова нечистих. Најтеже је постити на трећем спрату, духовном, јер демон дође, па те лукаво наводи да читаш јеретичке књиге, да читаш о овим или оним сектама, да умишљаш да си духован. Треба да одбациш све то, па да читаш Житија Светих Јустина (Поповића), Добротољубље и светоотачке књиге.
Први услов за улазак у Церкву Христијанску је покајање као поновно рођење (Јн. 3,5). Покајање јесте помирење човека са Богом (2. Кор. 5, 18-19). Ту постоји чврста одлука да се стари грех више не понавља. А Господ је рекао: ђаво се изгони само постом и молитвом, а Бог жели да се сви људи спасу. (1. Тим. 2,4). Пост и молитва су, дакле, активно покајање, примењено у пракси. Као врховни део нашега бића је дух (сабран у глави). Други, нижи спрат је душа (њено главно место је срце). Најнижи спрат нашега бића је груба телесност (сабрана испод пупка).
Господ Исус Христос, као Богочовек, донео нам је са Неба све Божанске енергије сакривене у Своме телу. То је благодат. А то значи; БЛАГО ДАТО ОДОЗГО. Због те благодати је Господ могао рећи: Ја сам Хлеб са Неба. Христос је дошао да личним примером покаже како можемо бити истински слободни од овога огреховљенога света. Он је ту независност од стомака доказао строгим постом: није ни јео ни пио четрдесет дана и ноћи. Тада Му је пришао кушач-непоменик и дрско Га је изазвао: Ако си Ти Син Божији, реци да ово камење постану хлебови. Господ је одговорио: Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих. Значи, посна храна је доказ да ми себи наређујемо добровољно ограничење у врстама јела и у смањеној количини оброка. Али, ограничење у нашем посту не означава убијање нашег тела као код теломрзитељних богумила (манихејаца), где њихов пост води у изгладњивање до самоубиства.
Међутим, у Православљу пост не води у ослабљење тела, него у његово продуховење. За монахе на Светој Гори, Велики пост представља духовну Олимпијаду, где испосници одлазе као атлете уздржања и самонаметнуте стеге да побеђују демоне својим постом, доказујући да њихов желудац има мушку петљу. Али, ипак, свакоме појединцу оставља се слобода да сам себи пропише количину дневнога оброка.
Страсна (то јест Страдална) седмица је херојски изазов испосницима да радосно покажу пред Ангелима снагу својих стомачних мишића: колико могу да се уздржавају од добре земаљске хране ради боље Небеске Хране. А та боља Храна је Христос у Причешћу. Када је Господ рекао: Моје Тело је истинска Храна, а Моја Крв је истинско пиће - то је зато што се хлеб и вино Духом Светим мењају (метаболишу) у истинско Тело и истинску Крв Богочовека, а то опет значи да са Његовим васкрслим Телом добијамо и Његову Човечанску душу, као и све енергије Божанства, па, чак, и Ипостас Друге Личности Свете Тројице.
Тако православни пост доноси победу на сва три фронта битке против сатане: од поста тело постаје здравије, од поста душа постаје лепша, од поста дух постаје светији, под условом да се пости на сва три спрата. Најлакше је обуздати прождериве, несите жеље Пере Ждере. Али, много је теже завезати распојасане жеље младога Дон Жуана. Зато се и калуђери диве строговерним протојерејима који имају духовну благодат да се уздржавају свих четрдесет дана Великога поста од благословених брачних загрљаја са својим благочестивим супругама. Јер ти јунаци уздржања желе да личе на преподобне пустињаке монахе, барем у време Великога поста.
Све ово је подвиг у оквиру натприродне борбе за Христову слободу и независност од овога света. Најтежи је пост на нашем трећем спрату, где је дух. Сатанско искушење - даћу ти сва царства земаљска, само ми се поклони, бисмо још могли да опишемо као искушење за душу човека на другом спрату, јер ту сатана мами на своју удицу грубом светском влашћу. Ипак, најтеже је искушење на трећем спрату духа, где сатана нуди божанско опсенарство у виду лажног чудотворства и магије. Кроз сумњиве гуруе и новчано богате секте тече глад за магијом. Многи не разликују светлу моћ Божанске благодати и сатанску тамну моћ црне магије.
Ново доба је продор тих тамних духова из подземља на светло дана. Сујеверје астрологије запљускује све новине и булеварске часописе. Трезвеноумне молитве Великога поста, уз читање Житија Светих и Добротољубија - то је лек против лажних чудотвораца који обмањују прво себе, затим и цео свет.
Христијански пост је дело духовног оптимизма. То значи: бити задовољан малим, а свако добро које долази од овога света је увек - мало. Међутим, ми, Христијани, већ смо се на Крштењу одрекли овога света и свих трулежних добара његових. ми смо гладни једино љубови Божије и ми знамо, од Христа Бога, да је само Бог богат и да је богат само онај човек који има Бога у себи, после причешћа.
Епископ Данило Крстић
Одломци из књиге “Владика Данило Крстић - Светлосник Божје лепоте”