Директор Андрићевог института Емир Кустурица, рекао је у Београду да ће у току дана у Андрићград стићи споменик Петру Другом Петровићу Његошу, који ће бити откривен у петак, 29. новембра, на свечаној прослави 200. година од рођења великог српског владике и пјесника.
"Најмлађи од свих старих градова у Европи - Андрићград данас ће угостити великог Петра Другог Петровића Његоша и чувати леђа Иви Андрићу, који је у њему видио свог духовног оца", нагласио је Кустурица.
Он је навео да на споменику, чији је аутор прослављени српски кипар Сретен Стојановић, пише посвета "трагични јунак косовске мисли", те да тих неколико ријечи управо осликава величину пјесника и судбину његовог дјела.
"Несрећа која је задесила Његоша након његове смрти и чињеница да је седам пута мртав премјештан, говори о томе колико је он, као и сви ми, који покушавамо да утичемо на ближу и даљу околину и који покушавамо да је коригујемо, страдао. Са друге стране, кад погледате шта је он написао, то граничи са немогућим и светим", истакао је Кустурица.
Предсједник Управног одбора Андрићевог института Матија Бећковић, подсјетио је да је први споменик у славу Његоша подигао велики Јован Дучић, прије 50 година у Требињу и да је тада владика Петар Други Петровић Његош, проглашен почасним грађанином овог херцеговачког града.
Бећковић је нагласио да ће Вишеград, оног момента када се као бронзани кип устоличи у Андрићграду, постати "више од града".
"Његош заувек долази код Андрића. Андрић добија свога оца, а Андрићград постаје један Пантеон у којем ће се окупити сви највећи духови, тако да ће и сам Андрићград постати више од града. Не зна се да ли више на небу , или на земљи", истакао је Бећковић.
Он је додао да истовјетни споменици Његошу постоје у Београду и Подгорици, чиме ће, како је рекао бити установљено "тројство", коме је Његош подредио сав свој живот.
Бећковић је истакао да у вријеме када се умјетност маргинализује, а умјетници лишавају значаја, Кустурица на то не пристаје већ подиже градове, који можда не постоје нигдје на свијету.
"То само говори колико је наш народ везао своју судбину за стваралаштво и вечност", оцијенио је Бећковић.
Централна прослава рођења Петра Петровића Његоша у Андрићграду биће у знаку броја 200. На централном тргу у Андрићграду, који ће од петка, 29. новембра, носити Његошево име, 200 фолклориста одиграће Гламочко коло .
Платно, са којим ће бити прекривен споменик, у небо ће подићи 200 бијелих голубова уз музику виолинисте Никола Паганинија, коју ће извести српски виолиниста Немања Радуловић, са својим квинтетом из Париза.
На свечаности ће бити промовисана и сабрана дјела књижевника Матије Бећковића и репринт свих седам Његошевих књига , у издању "Матице Српске".