У част 700-годишњице Успења Светог краља Стефана Милутина Српског, након празничког бденија, одржане су Литургија и литија јуче од поподнева (29.10.2021.) до касно у ноћ у Митрополији Светог Киријакија у Софији. Мошти српског светитеља чувају се седам векова у Саборном храму у Софији.

У великом храму, смештеном у најстрожем делу бугарске престонице, препуном народа, одјекивала је песма "Свети боговечни краљу Милутине, моли Бога за нас", а окупљеном народу обратио се један од архијереја Бугарске цркве, Владика Теофилестат, беседом о светом краљу Милутину и његовим заслугама за Православље. Он је говорио о доброчинству Светог Стефана Милутина, који је за живота подигао 40 светих манастира и храмова – по један за сваку годину своје владавине:

„Свако од нас је позван на светост. Свети краљ Милутин је био цар и господар, али је свој живот украсио врлинама и испуњавањем заповести Христових, зато је и освећен. Он је пример за верне православне хришћане, не само у Бугарској и Србији, већ и у целом хришћанском свету. Украсимо, по његовом примеру, душу своју врлинама, милосрђем, љубављу једних према другима, а посебно према Богу. Трудимо се за своје спасење и не очајавајмо, него носимо крст који нам је дат, да  тако постанемо становници Царства Божијег“, рекао је Владика Теофилестат.

Приневши мошти у свештени олтар, положене су на свети престо, да се очисте и обуку. После постављања нове кошуље и златовезених одежди, одржана је литија са моштима Светог Стефана Милутина.

Дан раније, на улицама Софије прошла је и литија са иконом Светог краља Стефана Милутина, која је донета из Србије. Литију је предводио Његово Преосвештенство Епископ белоградчички Поликарп, викар митрополије софијске, а након тога одржан је и свечани концерт посвећен 700-годишњици Успења светог краља Стефана Милутина. Гости свечане вечери били су Белоградчички епископ Поликарп, викар митрополита софијске, архимандрит Васијан, представник Руске православне цркве у Бугарској, архимандрит Василије, протонамесник Софијске епархије, архимандрит Јевтимије, свештенство Софијске епархије и многи мирјани.

Краљ Милутин, чије је пуно име Стефан Урош Други Милутин, упокојио се 29. октобра 1321. године у свом дворцу Неродимље на Косову. Сахрањен је у својој најзначајнијој задужбини - манастиру Бањска. Око 1389. године због неповољних политичких прилика његове мошти су из Бањске пренете у Трепчу, а одатле у Софију, где се и данас налазе.

Црква Света недеља у којој се налазе мошти српског краља Милутина једна је од најлепших у Бугарској. Није познато када је ова црква саграђена, а први помен о њој забележен је 1578. године. Током османлијске власти црква је више пута рушена и обнављана, да би за време великог пожара, 1863. године изгорела до темеља. Цариград је тада дозволио да се на истом месту подигне храм који је по реликвији, моштима Милутина, добио ново име - црква светог Краља. За време венчања једног члана царске породице, 16. априла 1925. године црква је готово до темеља разорена експлозијом коју су подметнули бугарски комунисти, а када је 1935. године обновљена, враћено јој је име Света недеља.

Тако су мошти српског краља, који је преживео буран овоземаљски живот, на драматичан начин преживеле пожаре и разарања и остале као светиња до данашњих дана. А о томе колико Бугари поштују светог краља Милутина најбоље говори чињеница да су његове мошти, без главе и десне руке, смештене у прелепом изрезбареном и осликаном кивоту десно од иконостаса. Преко моштију, током целе године, верници полажу пакетиће са исписаним именима које, посредством светог Краља намењују својим мртвима.