,,Оче Исихије, да ли треба давати новце деци што просе на улицама и испред храмова, или женама што носе малу децу у наручју, а просе, чули смо да они сви скупљају новце обично за неку мушку особу, која се поставља према њима као подводач, а зна и да их и туче?"

,,Треба малиша, али са расуђивањем. Видиш, Господ је оставио сиротињу и сиромахе и ту дечицу по улицама, да бисмо ми чинили добра дела и да бисмо тим добрим делима покрили мноштво грехова на нашим душама. Је л' видиш како Господ брине о нама кад ми не бринемо о себи?!

Сваки несебични гест љубави, свако доброчинство брише мноштво грехова, а нашу душу осољава Духом Светим. Кад ми нећемо да се бринемо о себи, да се молимо, да љубимо ближње и чинимо добра дела, онда нам Господ оставља ту дечицу на улицама, да добијемо благодат, да нас очисти, да имамо бар неко добро дело, макар да дамо само пет или десет динара, да дамо у Божију Касу. Не ваља отићи на онај свет без добрих дела, без пропуснице, без карте, без маркице.

Није довољна само вера: ,,Вера без дела је мртва". Добра дела ће Господ тражити од нас: ,,Болестан бејах - не посетисте ме, го бејах - не обукосте ме, у тамници бејах - не дођосте мени, гладан бејах – не нахранисте ме!", а многи ће питати: ,,Кад те Господе видесмо таквог и не учинисмо ти?!" А Господ ће онда њима рећи: ,,Кад нисте учинили најмањим мојим, нисте ни мени учинили!" Праведници ће отићи у Живот Вечни, а неправедници у Вечни Огањ.

Шта мислиш, је ли Господ праведан или престрог? Свако добро дело, несебично, од срца, награђује се чак и ако није директно због Христових заповести учињено, а посебно је добро ако ово чинимо Христа ради, ако је учињено од срца, Господу је учињено! Господ брине о нама и више него што мислимо и ближе је нама него што мислимо. Он је Љубав и воли сваког човека, јер је Творац и Родитељ сваког човека, заједно са својим Оцем и Светим Духом. Ми смо иконе Божије, живога Бога који је Љубав, а Љубав су и дела, а не само речи, је ли тако?"

,,Тако је оче, као што рекосте, морамо сачувати пропусницу за Царство Небеско..."

,,Као што ни свако писмо не може да се пошаље без маркице, као што се ни у другу земљу не може ући без документа, ни код лекара без књижице, тако се не може ући без Духа Светога у Царство Небеско, без Његове Пропуснице: без Вере, Наде, Љубави и без добрих дела, без самога Христа, који је у нашем срцу од тренутка крштења.

Ако не сачувамо образ Христов у нама, не можемо ући у Царство Небеско, Царство Христово.

Пропусница, позивница за Царство је у срцу; Христос је у срцу!"

Професор Верске наставе, теолог, Иван Миладиновић