Након трогодишњих арехеолошких истраживања, извесно је да је градња манастира Студеница почела и завршена у време Стефана Немање. Испод подрума манастира археолози открили стену, која је и највиша тачка порте, а један део зида, кажу, припада првобитној Немањиној тврђави.
У манастирском комплексу, у подруму који се већ вековима користио за складиштење вина, испод неколико слојева малтера, налази се значајно откриће. Сасвим случајно, и сам Игуман манастира допринео је откривању највише тачке манастирске порте.
Архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, каже да су намеравали да реновирају подрум манастира и зато су, најпре скинули малтер. Били су изненађени када су испод вишеслојног малтера открили квалитетан зид.
Уз помоћ археолога, који и овог лета раде на археолошком истраживању манастирске порте, утврдили су да је испод подрума огромна стена која је и највиша тачка порте, а да један део зида припада првобитној Немањиној тврђави. Остало је, како кажу, дозидано у 18. веку.
У протеклом периоду су откривени објекти првобитног манастирског комплекса ктиторске резиденције, у којима су одседали краљеви када су долазили на ходочашће у Студеницу, манастирски конаци и темељи пострадалих цркава. Досадашњи резултати, већ су отклонили бројне дилеме.
Археолог Марко Поповић из Републичког Завода за заштиту споменика културе каже да сада са сигурношћу могу да кажу да је Студеница грађена као утврђен манастир.
“Градња је почела око 1186. године. Истовремено са манастирском црквом грађен је и бедем који окружује манастирски комплекс. То значи да је све замишљено у време Стефана Немање и све је остварено у време Стефана Немање”, каже Поповић.
Према његовим речима, планирано је да током наредне године буду настављена археолошка истраживања на делу према источној капији и на Немањином конаку.
“Посебно занимљиво биће ревизионо истраживање Немањиног конака, јер постоје претпоставке да је то ктиторска делатност краља Милутина”, каже Поповић и додаје да би тиме било завршено археолошко истраживање Студенице.
Након конзерваторских радова, уследиће презентације и публиковање свих резултата досадашњих археолошких истраживања. Планирано је и издавање монографије.
Архитекта Слободан Баришић каже да су трагови стубова у поду и зарези у венцу зиданих стубица указивали да је постојала камена олтарска преграда, али да није било довољно доказа да би се она реконструисала.
“На основу додатних истраживања претходних година добили су поуздане податке и почели су реконструкцију камене олтарске преграде, чиме је цркви враћен првобитни олтарски склоп какав је био у време градње”, објашњава Баришић.
Тренутно раде конзерваторско рестаураторске радове на каменим елементима унутар олтарске преграде и наставиће радове у самом наосу.
Рестауратор републичког Завода за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић каже да се истовремено изводе радови у олтарској апсиди на тешко оштећеном зидном сликарству.
“Добили смо простор од манастира где можемо да паралелно организујемо радове на демонтираним иконама са иконостасима”, каже Стојанка Самарџић.
Иако је годинама манастирска порта имала хоризонталан положај, најновија истраживања враћају првобитни изглед. Уклоњене су велике количине земље која је прекривала остатке некадашњих грађевина.
Манастирској порти је сада враћен првобитни изглед, што доприноси још бољем погледу на ову српску светињу стару више од 800 година.
Извор: РТС