Свети ава ЈУСТИН 
Беседа на Сретење Господње
1967. године у манастиру Ћелије

За свако људско биће, који је сусрет на земљи најважнији? Срести се са Богом! Данас је такав празник – Свети празник Сретење. Праведни старац, Свети Симеон Богопримац, срео се са Њим, са Богом, са малим Детенцетом Исусом, узео Га у наручје и отпевао чудесну и дивну химну: „Сада отпушташ у миру слугу Твога, Господе; јер очи моје видеше Спасење Твоје, Које си уготовио пред лицем свих људи. Светлост да обасја незнабошце, и славу народа Твога Израиља“.[1]

Шта је Свети Симеон видео данас? „Очи моје видеше Спасење Твоје!“ Пред њим, пред очима његове душе, у томе моменту прошао је сав живот Господа Христа. Он Бог постаје човек, живи на земљи, проповеда своје Свето Еванђеље, преображава се на Гори Тавору, страда, умире, бива сахрањен, васкрсава и узноси се на Небо, и човека, људско тело узноси изнад свих Небеса! А гле, немоћни и слаби Старац једва је чекао да се ослободи тела као неког тешког терета од глине, од блата. И он гледа својим очима како то тело, људско тело иде изнад свих Небеса, узноси се изнад Херувима и Серафима. Каква је то тајна посреди, шта се то збива пред очима душе овог Светог и Праведног човека? Оно, браћо, што је пред очима свих нас, и на јави свима нама: Господ прославио тело човечије, Господ пропутио пут смртноме телу у Бесмртност и Живот Вечни! Ето, то је главна радост!

Зато се у данашњој најважнијој песми, у Тропару Празника Сретења и пева, и вели: „Весели се и ти, Старче Праведни, јер примаш у наручје своје Ослободиоца душа наших, Који нам дарује Васкрсење!“ Ето Спасења, ето Спасења које је видео Праведни Симеон. Пред њим, у наручју његовом Ослободилац душа људских, не тела људских, него прво душа људских. Душе људске – чији су гробови? Греха! Гробови греха, гробови смрти, гробови ђавола. И њих ослобађа само Он, Бог Који је постао човек, и то вечног ропства. Доказ тога – шта? Васкрсење тела! Јер Он дарује Васкрсење! Васкрсење тела и тиме посведочава да је заиста дао и васкрсење душе. Два васкрсења постоје: васкрсење душе и васкрсење тела. И једно и друго је важно, али васкрсење душе је важније. Шта је то смрт душе, када то душа умире? Смрт душе је грех – то је прва смрт, то је главна смрт! Када душа греши, она умире, одваја се од Бога Који је извор живота. То је најстрашнија смрт; онда настаје тама за душу, онда настаје пакао за душу.

Господ ослобађа душе од греха. „Ко чини грех роб је греха“[2] – објављује Спаситељ у своме Светом Еванђељу. Ко чини грех, роб је греха. Знаш ли који то човек није роб греха? Сваки је роб греха! То је најстрашније ропство, од тога ропства нико ослободити не може на земљи, ни науке, ни философије, ни пријатељи, ни браћа, ни рођаци, ни мудраци, ни цареви, ни краљеви, ни диктатори. Нико, само Бог! Зато је Бог и постао човек и јавио се нама људима да нас ослободи греха. Јер сам Спаситељ објављује, да једино Он, Бог, Син Божји, ослобађа људе од греха када познају Истину[3]. Коју Истину? Када они познају Њега, када се људи сретну са Њим, када људи почну живети Њиме – онда заиста грех почне да бежи из човека. Неће се одржати грех када је Господ Христос поред тебе. Како може грех остати у твојој души када је Господ поред тебе? И још, када је Господ у теби: кроз Свето Причешће, кроз Свето Крштење. Само онда беже из тебе сви греси, а са њима и све смрти и сви ђаволи. Таква је сила Господа Христа! „Истина ће вас ослободити“[4] – вели Спаситељ. Хоћете Истину? Кад вршите заповести моје тад ће вас Истина ослободити. Ослободити чега? Смрти, духовне смрти; и оне телесне смрти: ослободити лажи, ослободити неправде, ослободити свакога греха, сваке страсти, свакога зла.

Заиста, нико у свету људском на овој земљи, није тако свет потресао као Господ Христос Својим Васкрсењем! То је најважнији догађај. Најважнији на земљи у свима световима људским, најважнија револуција, духовна револуција, најважнији преврат који је учинио у роду људском. Смртни постаће бесмртни! Човек, трошна иловача, постао је небески човек, бесмртан и вечан! Ми људи од земље, пола од земље, пола од неба, тело од земље, душа од неба; ми као што живимо телесним животом на земљи, земаљским животом, дужни смо живети и небеским животом. Зато се у Светом Еванђељу назива Господ Христос Небеским Човеком[5]. И ми хришћани, као небески људи, да живимо као што је Он живео, да будемо бесмртни као Он, јер нам Он то даје по великој милости Својој. А наше, шта је наше? Вера у Њега, љубав према Њему, молитва к Њему. јер Он дарује нам велики дар, даје нам Царство Небеско, Живот Вечни, ослобађа нас од свих паклова, од свих тама, од свих помрчина и од најстрашнијег ослобађа нас – од свих демона и ђавола!

Заиста, Он Једини и теби и мени и сваком људском бићу даје Небеско Царство и Рај. Чули сте данашње пророчанство Сретења, како вели Свети праведник Симеон Богопримац, вели Пресветој Богомајци: „Овде лежи мало Детенце да многе и подигне“[6]. Да подигне Господ са земље у Рај, када кренеш за Њим, када имаш веру у Њега, када твориш Његове заповести. Гле, ти се заиста подижеш изнад свих Небеса, изнад Анђела и Арханђела, изнад Херувима; човек си прослављен као нико од створених бића. То Господ Христос даје теби за веру у Њега. Тако и свакога обара[7] који упорно остаје при греху. А остати при греху упорно, то значи: ,Ја нећу Бога“! Када хоћу грех и то упорно хоћу грех и нећу да се ослободим њега, значи: Ја нећу Бога! А таквога човека, такво људско биће Господ спасава.

Никоме Господ не намеће спасење. Људи када иду у пакао, иду по својој доброј вољи зато што упорно остају при својим гресима, неће да се кају, неће да се исповеде, неће да промене свој живот, неће Еванђеље Христово, неће живот по Богу, неће побожност. Изабрао си грех и живиш стално у греху и нећеш да се кајеш? Знаш ли царство греха где је? Пакао, пакао… Грех са земље не може отићи на другу страну, осим у пакао. Ако си себе дао греху, готов си! Теби другог пута нема са земље ка Божјим световима другим. Јер ето лаж …[8]

А кад човек упорно остаје при греху, кад човек неће истину, кад човек свом душом остаје при лажи и служи јој у овоме свету, онда он обара сам себе, обара у бездане понора мрачних, далеко од светлости Христове и од Бога.

То је еванђелска врлина, а ту силу даје Господ Христос. Гле, сва сила Божанска, кад си милостив и милосрдан, идеш из овог света и узносиш се.

Непрекидно око Господа Христа у овоме свету људи падају и дижу се, браћо. Ни око једне личности у роду људскоме није се толико падало и дизало, као око Личности Господа Христа. И нико није важио за род људски, ни данас, у овој куги и муци безбожника европских, нико важан до Господа Христа. Гледајте, и за њих је Господ Христос најважнији. Шта они раде? Уствари, хоће да Христа потисну из света. Не требаш деци нашој, нећемо Христа, ником не треба Христос! Породици не треба Христос, судству не треба Христос, просвети не треба Христос. Ко вам треба онда? Зна се: антихрист, противник Христов. Колико Га неће, колико су против Господа Христа, они у своме лудилу поричу да је икада постојао.

Нико тако силно и моћно не посведочава Своје присуство у овоме свету као Господ Христос. То искуство има сваки од нас. Коме Он није помогао кад је завапио к Њему? Кога Он није из највећих мука извукао? И заиста, Господ Христос је оно што је објавио Пророцима. Он је „знак против кога ће се говорити“. „Лежи да оборим многе и подигне. И биће знак против кога ће се говорити“[9]. Ето, свака лаж урла и лаје на Господа Христа, свака пакост, злоба, злочин, лаје и урла против Господа Христа. Исто тако лаје на Господа Христа грех …[10] царују у мени и теби …[11] ђаво је ђавочовек, човек онда постаје ђавочовек …[12]

Јер кад је Анђео, легендарни и први Херувим, одметнувши се од Бога постао ђаво[13], шта тек бива од човека? Браћо, ништа страшније од греха, ништа опасније од греха! Шта је наш вечни живот ако са грехом душа остане у овоме свету, и са грехом изиђе из света? Неће видети Господа. Теби се даје одједанпут велика милост Божја: да живиш у свету Божјем и да тим животом стекнеш себи Живот Вечни, Царство Небеско, Вечну Истину. А теби ништа лакше од тога. Ко ти даје више од Господа Христа у овоме свету? Ко? Пријатељи, богаташи, наука, философија, техника. Шта ти дају? Играчке, авиони играчке, чигре.[14]

НАПОМЕНЕ:
Лк. 2,29-32
Jн. 8, 34
Jн. 8,32
Jн. 8,32
1 Kop. 15,47-48
Лк. 2, 34
Лк. 2, 34
Неке речи нејасне на траци. – Прим. препис.
Лк. 2, 29-35
Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
Иc. 14,11-15; Лк. 10,18
Беседа незавршена. – Прим. препис
Извор: svetosavlje.org