Тајна, дакле, тог хлеба живота – тајна је Христова и његовог вечног присуства и нашег крвног општења са Њим. Ово пак општење остварује се управо на Литургији. Литургија је изображење целокупног Христовог домостроја спасења и у исто вријеме – знак Његовог вечног присуства у нама и међу нама. Тако нам се преко ње даје и открива Бог Логос као вечноприсутни други. Сва Литургија, и све што се на њој и у њој збива – сведок је тога.
Чим и како она то свједочи? – Првенствено тим што се врши ''у спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа''. Свако слово, свака молитва, сваки покрет и дејство свештеника и народа, и дар кога они приносе, и начин на који га они приносе – све то напомиње и подсећа на Христа и на Његово присуство. То ''воспоминаније'', тај спомен (анамнеза), не значи просто психолошко памћење нечега прошлога и сећање на њега; то није ни символичка представа нечега што се у прошлости догодило, па се сад позоришном игром обнавља успомена на њега. Овдје се ради о сусрету и реалном општењу са вечно Присутним; и у Њему сусрету и заједничарењу са Богом, братом и природом.
На Литургији Бог се открива и даје човеку, и човјек предаје Богу. Принесени дарови (и кроз њих евхаристијско приношење свега створенога), израз су и одраз тог узајамног даривања, што значи нелажни свједок њихове љубави. Природа је дар Бога човјеку, и човеково уздарје Богу.
Уз то и литургијски пост, игра тако велику улогу у православној философији живота и у еванђелској антропологији, има за циљ да се и људскога тела дотакне, кроз његово смирење, уздржање и распињање - иста та жртвена љубав, која изображава жртвено заклање Христове плоти за живот и спасење свијета.
Ако људско тијело жели да се причести и преобрази нетварним божанским силама, нествореном славом и силом Христа васкрслог и да га види, неопходно је да буде предходно, заједно са душом, и заједничар Христових страдања, кроз уподобљење Његовом смирењу и распећу. Без тог целосног уподобљења, наше ''воспоминаније'', на Литургији и у животу, Христове смрти и Личности, постаје за нас - беживотни обред, а наше причешће св. Телом и Крвљу Његовом, бива нам на суд или осуду.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије