У школи су моји омиљени ученици називани “бунтовницима”. Од ове деце сам много научио. Једном је један дечак закаснио на час, ушао је када смо већ почели, а ја бих се увек узнемирио када би неко од ученика закаснио. Желео сам да, на почетку часа, сви буду на својим местима јер сам тада сматрао да ћу, у супротном, изгубити ауторитет који приличи наставнику. И, тако је овај несрећни момак каснио на час читавих 7 минута, зато што је играо кошарку у дворишту. Штавише, када је сео на своје место, наставио је да удара лоптом о под.
Говорим о Светом Духу, а из школске клупе стиже порука: бум, бум, бум! Рекао сам му: “Брзо изађи из учионице!” Наљутио сам се на овог дечака и избацио га са часа. Али, оно што је рекао пре но што ће напустити час, никада нећу заборавити. Момак се окренуо и рекао: “Знате, одговорио бих вам, али сте у раси (мантији)”. Ох! Одмах сам се прибрао и мирно му рекао: “Добро, само зато што сам ја у раси, изађи са часа!” И, он је изашао.
Касније сам често помињао овај случај. Сирото дете је рекло исправну ствар! Да, ја сам свештеник, али, као човек са човеком, према Њему сам се понео крајње ужасно, истеравши га са наставе. Овај дечак ми је одржао добру лекцију. Као да ми је Господ рекао: “Оче, ја желим да наставиш да учиш ту децу. Али, са узорним ученицима је све једноставно, замолиш их да устану, они ће устати, кажеш им да седе, они ће седети. А, можеш ли помоћи немирном детету, можеш ли смекшати његово срце? Можеш ли му постати пријатељ, тако да се не склања у страну када те види на великом одмору?”
Узгред, овај дечак је постао монах, сада он носи расу као и ја. Једном смо се срели. Он се сећао тог догађаја и рекао ми је: “Опрости ми за оно што сам ти тада рекао”. “Не, ти си био у праву”, одговорио сам му, “јер сам те у том тренутку повредио и разочарао”. Бунтовна деца су тест на нашу душу - каква је наша душа заиста. Да ли смо способни да истински волимо, да ли можемо да трпимо, да ли је Бог у нашем срцу? Наравно, када се добро осећаш, онда си и добар. Сви смо ми овде добри. Али, ако будемо живели заједно у истом стану, неколико дана, тек тада ћеш ме боље упознати. Нпр. припремићете ми некакву храну, ја ћу је узети и рећи: “Не желим то да једем!” Ви ћете се наљутити, и ја ћу се наљутити - и, онда, шта учинити у таквој ситуацији да би Христос био међу нама?
Да, Он нарочито долази у таквим тренуцима када имамо проблеме и непријатности - долази и чини наш живот бољим. Тешка особа на вашем путу је опомена од Бога да треба да се загледате дубље у своје срце, и да погледате шта се дешава у вашој души. Размисли шта си постигла у браку са својим мужем, шта си постигао у браку са својом женом, за ових 15, 20, 40 година? Да ли сте заиста успели да се упознате и заволите једно друго? Да ли сте се научили узајамном разумевању? Или те још увек узнемире неке навике супруга, а ти га, заузврат, такође раздражујеш својим придикама и навикама? То је важно. Није добро када хришћанин гунђа, јадикује и ропће. Ти си хришћанин? Покажи то, радуј се са својом породицом! Нека вам деца кажу да имају радосне и срећне родитеље!
Данас ме је аутом возио један човек. Док смо путовали, на путу је дошло до застоја у саобраћају. Да сам био на месту возача, ја бих већ ударао волан од беса, али он се само смејао. И његов унук, који је такође путовао са нама, видео је ово. Шта овај дечак може да каже о свом деди? “Мој деда је смирен човек. Он није нервозан, када дође до застоја у саобраћају, него се смеје”. Ко се смеје током застоја у саобраћају? Сви хоће да се свађају, да ударају у нешто... А, овај човек се смејао. И, њему заиста није потребно да пред својим унуком говори о миру и спокоју јер их он пројављује сопственим примером. Дете одраста у спокојној атмосфери, и његова душа и срце пребивају у миру, због чега он унутар себе осећа присуство Божије. Разумете?
Већина бунтовника постали су такви управо због тога што су пред собом видели негативне примере, који су им донели разочарање. Људима су потребни примери који их надахњују. Они треба да виде да ти и сам живиш оно што учиш. Ако људи виде да оно што ви живите није у складу са оним што говорите, разочаравају се. Зато, пре свега, треба упознати самога себе. Нека се свако од нас данас загледа у своју душу и увидеће колико он сам воли Господа и да ли је омекшало његово срце. А, увече, када будеш легао да спаваш, размисли: “Какав сам ја човек? Шта о мени мисле моја деца, како ме доживљавају? Можда сам раздражљив, можда их често љутим?” Да ли ће се мој син радовати онога дана када се буде женио и заувек напустио свој родни дом, да ли ће се радовати као да је ослобођен из затвора или ће, напротив, рећи: “Како је било добро у мојој кући! Ту се сви воле, поштују једни друге и свако се осећа слободно!”
Ето шта је важно. Важно је какву атмосферу правимо око себе и каквог Христа објављујемо својим животом пред ближњима - Бога грома, који шаље муње са неба, или Бога распетог, пострадалог и смиреног, који поштује сваког човека? Сетите се шта је Господ рекао Својим ученицима, када су Га неки од њих напустили: Да нећете и ви отићи? (Јн.6,67). Господ је желео да ученици изразе своја осећања: да ли им је можда лоше са Њим, да ли их Он гуши? И, апостоли су одговорили: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи Живота вечнога (Јн.6,68). Шта мислите: да ли је Господ изазвао осећај страха код апостола? Не. Зато што их је волео.
Будимо смирени јер не знамо све о Богу. И када чујеш неку супротну тврдњу, немој коментарисати, ако ниси сигуран. Ономе ко је то рекао биће боље без спорења и противљења. Али, уколико себе представљаш као неког свезналицу, људи ће одмах одреаговати негативно и почеће да се расправљају са тобом. Могуће је придобити некога, али тек кад свој ум, карактер, мисли и понашање ослободиш од егоизма.
Потрудите се да ваша породична атмосфера буде пријатнија и топлија. Одстраните оштар тон, не повређујте своје ближње. Твој муж “тиранин” је, заправо, кротка овчица. Једна жена ми се стално жалила: “Оче, ти не знаш мог мужа! Он је такав егоиста, такав тиранин!” Непрестано ми је говорила такве речи о мужу. Понекад је и он долазио у цркву, те сам ја рекао тој жени: “Да ли бих могао некако да видим твог мужа?” “Оче, довешћу га код тебе!”
Срео сам се са тим човеком и испоставило се да је он смирен и скроман човек, тихог гласа. “Господине оче”, рекао је, дакле, зна исправно да се обраћа свештенику, “господине оче, шта да вам да кажем? Када стигнем кући, моја жена одмах почиње да виче на мене. Да, ја нисам савршен, али и она је стално нервозна, непрестано виче, не да ми мира, те и ја почињем да се свађам са њом! Прекјуче, нпр. дошао сам кући, сео сам да вечерам, а она је само шетала око мене, гунђала, свађала се са мном.” Ја сам рекао тој жени: “Ти њега називаш тиранином? Само ти још недостаје да притиснеш неколико дугмића, па да постанеш господар над њим!” Али, она се није сложила са мном.
Најважније је сачувати породицу, а не у свему бити у праву. Знаш, Христос је ради тебе сишао у ад. Можда је сада дошао и твој ред, да се и ти мало “унизиш“ - то није ништа страшно! Једној жени сам рекао: “Зар сте се венчали да бисте се такмичили ко ће да победи, а ко ће да изгуби?” Све ово нам само говори да, у дубини душе, сви оправдавамо себе, и очекујемо да нас други подрже. Оправдава нас Христос, говорећи: “Дете моје, Ја те волим таквог какав јеси, са свим твојим гресима”. Зашто је онда потребно оправдавати се? Да, сви смо грешни, али хајде да признамо своје грешке! Не плаши се да кажеш свом мужу, жени: “Да, и ја имам мане! Претерала сам, нисам била у праву”. Тако ћете се још силније заволети. Ово треба чешће говорити...
Архимандрит Андреј (Конанос)