Многи од нас православних хришћана постављају питање: због чега бисмо се молили ако Бог већ зна све наше потребе? Зар се не чини то сувишним и непотребним?
Потребно је молити се због тога што постоји слобода људске воље. Када нам је веома жао ближњег и када молимо Бога да му помогне, то Њега доводи до велике ганутости, зато што се тада Он уплиће не нарушавајући слободу људске воље.
Бог је у потпуности расположен да помогне људима који пате. Но да би им Он помогао, неко Га мора за то замолити. Зато што ако Бог помогне некоме иако Га нико за то није молио, онда ће ђаво протестовати и рећи: „Зашто му помажеш и нарушаваш слободу људске воље? Он је грешник то значи – припада мени“.
Из овога је видљиво и велико духовно Божије благородство које чак ђаволу не даје право да изражава несагласност. Стога да би се умешао, Он жели да Га ми замолимо за то. Он ће и доћи одмах у помоћ ако нам то користи. Он жели да помаже Својим створењима сагласно њиховим потребама. Ка сваком човеку Он делује посебно, онако како је више на корист свакоме.
И тако, да би помогао и Бог и светитељи, то треба да жели и моли сам човек коме је помоћ потребна. У супротном, они неће помоћи. Да ли желиш да се то догоди? – питао је раслабљеног Христос. Ако човек неће, то Бог поштује. И ако неко неће у Рај, Бог га не вуче тамо на силу, осим оних случајева када је човек, који се налази у духовном незнању, био неправедно оштећен, тада он има право на Божију помоћ. У другим случајевима Бог не жели да се меша. Човек тражи помоћ? Бог и светитељи му помажу. Једва успеш и трепнути, а они су већ помогли. А понекад не успеш ни трепнути, толико брзо је Бог покрај тебе.
Тражите и даће вам се, говори Свето Писмо. Не тражећи Божију помоћ, ми трпимо потпуни неуспех. Ако тражимо Божанску помоћ, онда нас Христос конoпчићем веже Својом Благодаћу и задржава нас. Ветар дува час са једне, час са друге стране, но ми смо везани и налазимо се ван опасности. Али када човек не схвата ко га придржава, онда он одвезује конопчић, удаљује се од Христа, а са свих страна почињу да га дрмусају ветрови и он страда.
Старац Пајсије Светогорац