Замислите, Син Божији који још Еви обећан да ће доћи да је ослободи, да згази ону змију и да их врати у Рај, нас је ослободио три комплекса.

Авраам је први верник. Сви су били многобожци заварани од демона. И сад Бог приступи њему и каже услов: „Ако верујеш у мене има да напустиш свој град, своје богове и да пођеш за гласом мојим Божијим“ (Пост 12,1). Они питају: „А зашто је баш јеврејски народ само изабран?“ Па није то био изабран јеврејски народ, био је изабран један човек, једна личност, исто многобожац као Кинези или црнци.

Можда је Бог и пришао раније неком Кинезу или црнцу, али онај није хтео да остави своје богове и своје родно место. И зато је Авраам први пример човека верника у једнога Бога. И ми хришћани смо његови синови, наследници, по оној вери коју је он имао пре него што је постао ритуално, обредно обрезани Јеврејин.

Он је постао касније Јеврејин кад се обрезао. И био је отац Јеврејима и Арапима преко семена, преко две жене. Јеврејима преко Саре и Арапима преко Агаре. А ми смо духовни синови његови, по оној вери коју је он имао пре, приликом сусрета са Богом. Тако да је речено Аврааму: „У твом потомству ће се јавити тај Ослободитељ од смрти“. Па онда се сузило, Давиду је речено: „У твојој династији ће се јавити“. Али је Он темпирао да дође онда кад су Давидовићи били без власти, под окупацијом Римљана. И тако је Јосиф био из те династије дрводеља.

Син Божији, Син свемогућега Бога, Цар небески долази да буде на земљи обичан радник, дрводеља да ослободи људе од комплекса ниског положаја у друштву, као да је то нешто прљаво. Други комплекс од којега нас је ослободио је тај, да већина људи страдају што немају високе дипломе, високе школе, факултете. Зато је он намерно изабрао 12 рибара, сељака за прве Владике и њима је открио оно што најшколованији доктори медицине, философије не знају, шта је после смрти. То се зове откривење, кад нешто Бог зна што не може људска наука да зна. А Он каже: „После смрти је живот вечни, душа је неуништива ако се окрене Богу, а и тело ће се касније спојити, васкрснути, спојити са душом“.

Трећи комплекс од кога нас је ослободио Господ то је страх од смрти, а од тога пате сви људи и најбогатији цареви и милионери. Од тога комплекса нас је ослободио кад је умро за нас на Велики Петак а у недељу ујутру васкрсао и Тома додирнуо итд… И у том погледу то је највећи поклон, трећи, да немамо страха од смрти. И ми хришћани верујемо да је наша смрт нама за леђима. Кад је нас попа погњурио у воду ми смо тада умрли. Кад нас је три пута у име Тројице дигао ми смо тада већ васкрсли. А ово што је пред нама то је само један физиолошки растанак душе и тела који је трагичан и одбојан и одуран, нико не жели да умре, али они који имају веру они могу мирније то да пређу.

(Наставиће се)

Епископ Данило Крстић
Извор: www.rastko.rs