Једино у Цркви зна се вредност и смисао времена, јер једино Црквом време добија прави смисао свога постојања. Ради чега постоји време? Да нас уведе у вечност, - одговара Црква. Само повезано с вечношћу у Богочовечанском телу Христовом, време добија своју праву вредност и свој оправдани, богодани смисао. А где је Богочовек - ту је сва божанска вечност. Време у Цркви, то је време у Христовој вечности, јер у Христовој богочовечности. Живећи том вечношћу, том богочовечношћу време и добија своју вечну вредност и открива свој богодани вечни смисао: јер је и оно саздано Логосом и ради Логоса (ср. Кол. 1,16; Јн. 1,3). Отуда је и логика и логос времена у Богу Логосу; у Њему се измирило време са божанском вечношћу, са којом се било посвађало и непријатељствовало грехом и смрћу и ђаволом (ср. Кол. 1,20; Еф. 1,10.23). Нама људима, земнородним бићима, даје се на земљи живот најпре у времену, да нас време причести вечношћу, и Христовом богочовечношћу искрца на обалу божанске вечности. Крштени Црквом у име Оца и Сина и Светога Духа, ми још овде на земљи, у времену и простору, живимо божанском вечношћу и осећамо кроз благодатну богочовечност како у нама живује живот вечни. Духовна чула којима ми то непрестано осећамо јесу свете богочовечанске врлине: вера, љубав, нада, молитва, пост, смиреност, и остале.