Ево Посланице која је сва с неба. Она спада у она изузетна "откривења и виђења Господња" (2. Кор. 12,1), којих је свети апостол Павле био раскошно удостојаван. Благовест што је у њој, није од људи ни од анђела, нити може бити од њих, већ је сва од Господа Христа, сва од Његове вечности, богочовечности, и зато сва премудра, сва спасоносна, сва светлоносна. Њене дубине заиста су "Божје дубине" - τὰ βάθη τοῦ Θεοῦ (1. Кор. 2,10), тако и њене висине и њене ширине. А основна је, свеобухватна је благовест ове Посланице: предвечна одлука Тројичног Божанства "да се све састави у Христу што је на небесима и што је на земљи", тојест да се све ухристови и охристови; да се све састави у једно тело, тело Христово - Цркву, тојест да се све уцркви и оцркви, да се све претвори у Цркву, и тако постигне вечни божански циљ, јер је Црква "тело Христово, пуноћа Онога који све испуњава у свему" (Еф. 1,5.10.23). Ова благовест - свеблаговест, ова тајна - светајна каза се пресветом апостолу откривењем; он тврди: "мени се откривењем каза тајна" (Еф. 3,3).