Постојано читање божанствених Писама води ка њиховом познању, јер није лажан Онај што је рекао: Тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се (Мт. 7; 7).
И тајне Посланица светог апостола Павла дознаћемо уколико те Посланице будемо читали постојано и брижљиво. Речју своје поуке апостол Павле је превазишао све остале. То је праведно, јер се он потрудио највише од свих и задобио најобилнију благодат Духа. То се не види само из његових Посланица, него и из Дела апостолских, где се каже да су га због савршенства његових речи сматрали за Хермеса.
Најпре нам се излаже Посланица Римљанима али не зато што је она, наводно, написана пре осталих. Тако су пре Посланице Римљанима написане обе Посланице Коринћанима, а пре Посланица Коринћанима Посланице Солуњанима, где апостол Павле похвално указује на милостињу која је послата у Јерусалим (в. 1. Сол. 4; 9-10, упор. 2. Кор. 9; 2). Осим тога, пре Посланице Римљанима написана је и Посланица Галатима. Без обзира на то, кажем да је Посланица Римљанима прва међу осталим Посланицама. Зашто је управо она добила прво место?
Зато што у Светом Писму хронолошки поредак није неопходан. Тако и дванаест пророка, ако их разматрамо у оном поретку, у ком су они у низу свештених књига, не следе један за другим по времену, него су раздвојени великим периодима.
С једне стране, Павле пише Римљанима због тога, што је имао дужност да изврши служење Христово, а са друге зато, што су Римљани на свој начин били старешине васељене: онај који је од користи глави, доноси корист и остатку тела.