Многи људи у нашем друштву су се окренули од вере и верских заједница, окренули су леђа вери у којој су одгајани. Ипак, да ли су се многи „окренули“ од вере или су се многи несвесно „удаљили“?!
Сви се налазимо под дубоким утицајем свега што се дешава у друштву и око нас. Стога је сигурно да постоји много скептицизма, сумње и несигурности у вези и са вером, o којoj слушамо или гледамо преко медија, интернета или у свакодневним разговорима, што нас, нема сумње, може довести до тога да доведемо у питање и она уверења која су некада била јака. Наравно, неки се одбијају од од било каквих црквених или верских питања када наиђу на скандале или виде лицемерје такозваних верних људи.
Највећи утицај који нас удаљава од вере, вероватно је удобан, лагодан живот који живимо, који нас једноставно анестезира за духовну борбу у коју морамо да се укључимо ако желимо да заиста следимо духовни живот. Комбинујте ово искушење лагодности и удобности са „лажи“ коју свакодневно слушамо „да тражимо било каква непосредна задовољства и забаве“ и почећете полако веровати у превару да наша најдубља срећа и смисао живота произилазе из таквих задовољстава.
Можемо пронаћи много разлога да објаснимо зашто се људи окрећу или отпадају од вере. Пречесто, међутим, ово окретање није нужно свесно, управо је несвесно. Ми једноставно не издвајамо време и не улажемо много труда у наша духовна трагања и потребе. Не „тражимо најпре царство Божије“ као што је саветовао наш Господ Исус Христос.
К. С. Луис је приметио да „већина људи једноставно одлута” јер се не хране духовном храном. Они не обраћају пажњу на свој духовни живот. Ми игноришемо свој духовни апетит и темељно га изгладњујемо.
Ако не придајемо много пажње свом духовном животу, ако га не хранимо свакодневном храном - молитвом, духовним читањем, свесним напором да живимо животом љубави, милосрђа и саосећања, кроз редовно испуњавање себе Божијим присуством и Благодаћу Божијом кроз Свете Тајне Причешћа и Исповести - ако, дакле, тако не хранимо свој духовни живот он ће полако венути.
Недостатак духовне дисциплине умањиће жељу за духовним стварима, што ће на крају довести до опадања и јењавања нашег духовног живота. Пре него што то схватимо, удаљићемо се од искрене љубави према Исусу Христу, вере у Његову Цркву и Добре, Благе вести коју Он објављује.
Ако се заокупимо бригама и забавама овог света - испуњавањем времена спортом, славним личностима, политичким вестима, светским и неважним стварима - нећемо наћи времена да размишљамо о ономе што је вечно и непролазно. Нехајно ћемо трошити све своје време на „овде и сада“ уместо на оно што је вечно.
Кроз цели Стари завет слушамо Божије пророке и праведнике који подсећају Израелце: „Памтите“! Памтите шта вам је учинио Бог. Памтите како је Бог деловао у вашим животима. Сећајте се обмана овога света и свих његових примамљивих искушења и чувајте се да вас како не одведу од Јединог Истинитог Бога. Памтите!
Свети Павле је упозорио прве хришћане: „Будите будни. Будите на опрезу. Сада је време спасења! Сада је време да се делује!"
У Откривењу, Свети Јован Богослов добија упозорење да каже Цркви првог века у Ефесу да је „оставила своју прву љубав“, а затим упозорава и Цркву у Лаодакији да је постала „млака“.
Ова опасност несвесног удаљавања одувек је била искушење за вернике у свакој генерацији. Зато морамо да учимо из прошлости и да будемо на опрезу, будни, пажљиви!
Треба, такође, да разумемо како нас актуелни догађаји још више искушавају. Време протекле пандемије учинило је да некима од нас престану давати приоритет богослужењу и учешћу у Евхаристији, сједињењу са Исусом Христом кроз примање Његовог најдрагоценијег Тела и Крви што је врхунац целе седмице!
Када престанемо да први дан у недељи посвећујемо Богу, када постанемо лењи у свакодневној молитви, када не нађемо времена за читање духовне литературе да нахранимо своју душу и ум, када све остало ставимо на прво место, онда ћемо сигурно почети да се удаљавамо и од наше вере.
Ово можда није свесно одбацивање вере. Можда се још увек називамо хришћанима и мислимо да нам је наша вера важна. Ипак, ако не одвојимо време за Бога и свесно се трудимо да Га тражимо кроз Цркву и нашу Православну веру, онда ћемо се неминовно удаљити, па макар то било и несвесно.
Будимо пажљиви! Будимо опрезни! Стражимо!
Хранимо дух свој и срца своја животворним Хлебом Господа нашег Исуса Христа.
о. Лука А. Веронис
Извор: orthodoxytoday.org