Христос се игра Петровом логиком, који је управо изашао из целоноћне борбе са морем. Није ништа ухватио. Мреже су празне, без рибе. Физички је уморан, психички фрустриран. И онда му Христос каже, „Баци поново мреже у море...“ Он се игра Петровим умом, провоцира га, оштро га искушава.

"Шта ми то говориш?" пита Петар. „Целе ноћи сам се борио са морем и ниједну рибу нисам уловио, а сад ми кажеш да опет бацим мреже? Да покушам поново? Уморан сам од покушаја...“ Христос инсистира -„Слушај ме, веруј ми, баци поново мреже....Покушај поново.. Усуди се да верујеш у немогуће...“ Као да га пита да ли може да разбије окове ума. Да верује изван онога што види и доживљава као исправно.

Можете ли се препустити и веровати ономе што превазилази ваша уверења, перцепције, мисли, страхове и несигурности? Можете ли се препустити чуду? Не слушајте ум који каже -„није могуће, не можеш ти то...” Реците: „могу Боже, хоћу Твоје дарове“.

Шта значи препустити се чуду? То значи да отварам врата ономе што нисам ни замишљао да ће ми се догодити у животу. Чудо није спектакл, већ поглед на Божји свет, пун изненађења, чуда и парадоксалних појава, које праве „шалу“ од наше мерљиве логике. Ум не зна, само срце зна.

Петар је поверовао и бацио мреже назад у море. И шта се онда десило? Мреже је кидало мноштво риба. Ово се дешава када појмите Бога, када пређете границе свог ума.

Када дозволите Богу да сања у вама, тада су „мреже” вашег живота испуњене радошћу и благословима. Верујте Христу, слушајте глас у себи који вам говори: „...и ако се чини да је све готово, не веруј, сваки дан почињеш испочетка. Баците мрежу у море живота и Бог ће вас испунити благословом..."

о. Пападопулос
Извор: zivereci.com