У Републици Српској откривена базилика из доба цара Јустинијана

Да су подручје Лакташа, тачније данашње село Бакинци и околина били насељени тек нешто пре Првог српског устанка оповргла је група археолога из овог места. Они су недавно нашли ископину у виду остатака ранохришћанске базилике још из времена цара Јустинијана и тако дошли до закључка да су некада Бакинци били град, и то не обичан, него духовни центар регије.

18.10.2012. Аутор:: Пријатељ Божији 0

У Републици Српској откривена базилика из доба цара ЈустинијанаДа су подручје Лакташа, тачније данашње село Бакинци и околина били насељени тек нешто пре Првог српског устанка оповргла је група археолога из овог места. Они су недавно нашли ископину у виду остатака ранохришћанске базилике још из времена цара Јустинијана и тако дошли до закључка да су некада Бакинци били град, и то не обичан, него духовни центар регије.
Реч је о византијском граду Кастелум Балкинс.
Све је почело кад се мештанин овог села Милорад Дакић шетао по шуми изнад Бакинаца и успут налазио интресантне новчиће и предмете, који су асоцирали на римско и византијско царство. То је првобитно радио за своју душу, а онда је одлучио да анимира стручњаке који би се позабавили детаљнијом анализом остатка и потврдили њихово историјско порекло.
Иницијатор истраживања, уз помоћ професора Милана Ђурђевића и археолога кустоса Бојана Вујановића био је др Ненад Кузмић.
Базилика је дуга 40, а широка 13 метара. По димензијама то је највећа и најзначајнија базилика пронађена на просторима Босне и Херцеговине.
- На налазишту се јасно виде епископска столица и свештеничка клупа, па смо недвојбено дошли до закључка да је ово место било центар духовног живота велике регије – рекао је археолог Милан Ђурђевић.
Он наводи да су варварска племена крајем четвртог века, надирући са истока, порушила базилику, која је обновљена у периоду од 527. до 565. године, за време цара Јустинијана, односно у доба Византије.
Археолози кажу да су овде столовали епископи Андреас и Константинус.
- Реч је о тробродној базилици, која у свом олтарском делу има епископску столицу, што значи да је на овом месту било седиште епископије, највероватније Паноније Секунде. Истраживање смо почели интензивно пре месец и по дана, а планирамо да радимо све до зиме, и надамо се да ћемо истражити бар половину цркве. У плану нам је и да зидине заштитимо до зиме, а да онда наставимо на пролеће. Тада планирамо и камп, где бисмо заједно са волонтерима и осталим стручњацима наставили интензивније истраживање – каже Бојан Вујановић.
Он истиче да су новчићи који су нађени у околини најверодостојнији доказ који се везује за период кад је подигнута.
- Период дизања базилике утврдили смо на основу аналогије са црквама из тог периода, на основу парапетних плоча, камене пластике, натписа који се везују на поједине свештенике, новца који је веома поуздан извор. Пронашли смо новац од Константина па преко Јустинијана.
Највероватније је ово утврђење срушено 597. године кад је преко Саве, данашње Градишке, а некадашњег Сервицијума, прешао Бајан, аварско-словенски војсковођа, и срушио тврђаву Балтис, која је била највеће тадашње утврђење западно од Врбаса на овом простору.
Он тврди да је град Балкинс био огроман.
- Сам наос богомоље је димензија од 25 до 30 метара пута 13, а то је око 350 квадрата, капацитета око 1.000 људи, што јасно упућује на то да се радило о огромном насељу.
Др Ненад Кузмић иницирао је првобитно истраживање зида који је подсећао на зидину цркве.
- Тај зид имао је полукруг на истоку, на основу чега сам закључио да припада цркви. Тако је све почело. Чуо сам да је један део градине откопаван између 30-тих и 40-тих година прошлог века и да су ово место називали Град Марије Терезе, иако овде није била. Она је дошла на власт тек 1742, а последњи аустро-турски рат је био 1737. године, кад су изгубили мостобран на Сави. Дакле, вероватно тај податак упућује на то да је овај део Лијевча насељаван тек 1780-1790. године што, очигледно није тачно.
На ужем подручју око базилике налазе се остале вредне грађевине, чије ће ископавање уследити на пролеће.
Извор: хттп://www.новости.рс/вести/планета.300.хтмл:400265-РС-Откривена-базилика-из-доба-цара-Јустинијана



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.