Један дечак је хитно довежен колима хитне помоћи у ургентни центар болнице. Након опсежног прегледа, доктор је одлучио и рекао: „Отворићу ти срце…“.

Дечак га је нагло прекинуо: „У срцу мом ћеш наћи Христа“.

Хирург га је чудно погледао, намрштио се и рекао:

„Отворићу твоје срце да сазнам штету коју је проузроковала болест…“

„Да, али када отвориш моје срце, у њему ћеш наћи Христа.

Доктор је радознао бацио поглед на његове родитеље, који су мирно седели поред њега, и наставио: „Кад видим оштећења, затворићу ти срце и груди и одлучићу шта да радим.

„Да, али наћи ћете Христа у мом срцу. Свето Писмо каже да Христос тамо обитава. Све црквене песме говоре да Христос обитава тамо, у нашим срцима. Наћи ћеш га и у мом срцу."

Кардиохирург је узвикнуо: „Рећи ћу ти тачно шта ћу наћи у твом срцу: Наћи ћу истрошен срчани мишић, смањену циркулацију крви и ослабљене крвне судове. И онда, ако буде могуће, ако могу да те излечим.“

„И наћи ћеш и Христа који је тамо…“

Доктор је изнервиран изашао из собе за преглед. Јадно дете…!

Како је и предвидео, оперисан је... Лезије су, међутим, биле велике и ништа није могао да уради…

Када је завршио операцију, сео је за свој сто да би записао своје белешке о операцији: оштећена аорта, оштећена плућна вена, опсежна дегенерација мишића. Нема наде за трансплантацију. Нема наде за излечење. Лечење: лекови против болова и апсолутни одмор.

Предвиђање: смрт ће наступити временом…

Оставио је компјутер и устао, обративши се Христу: Зашто, узвикну, зашто си то учинио? Ти си га послао са овим злом. Ти си га осудио да умре од овог зла. Зашто?

Кардиохирургу су наврле сузе. Али његова осећања према Богу, пуна себичности, реаговала су у њему: „Ти си створио ово створење, ти си створио ово срце. „Он је осуђен да умре за неколико месеци. Зашто?“

Тада је у позадини чуо глас који му је одговорио: „Овом детету није суђено да дуго живи у твом стаду. Ово дете припада Мом стаду, где нема бола и тако ће бити заувек. А дечак се мора Мени вратити, јер је извршио своју дужност. Нисам створио Своје дете да га на земљи изгубим, него да нађем и другу изгубљену овцу. И једног дана, родитељи ће га срести овде и упознаће мир.“

Доктор је схватио да се ово дете није разболело случајно... Господ је дошао по њега... и сада је и сам добио хришћанску поуку. Сећања су му тутњала у глави. Због многих професионалних успеха, његова душа је постала његова последња брига.

Ушао је у дечију собу, сео на његов кревет, окренут према родитељима.

Дјечак се пробудио и викнуо: „Јеси ли ми отворио срце?“

„Да!“, узбуђено је одговорио доктор.

„А шта си нашао?“ упитао је мали.

„Нашао сам Христа“, одговорио је хирург, плачући као дечак какав је био пре педесет година.

Дете и доктор постали су најбољи пријатељи...

За Фондацију "Пријатељ Божији": Ставро Василидос
Извор: ekklisiaonline.gr