Ако овде, не будемо себе усавршавали у љубави према свакоме човеку, онда ће тај Рај за нас бити пакао. Исто као што овде доживљавамо пакао када некога мрзимо, а морамо да седимо поред њега – е, замислите то у вечности, нема краја...

Литургија је зато, да се лечимо од себичности, да се лечимо од искључивости, да се лечимо од мржње, од греха и од смрти... Зато треба да долазимо на Литургију баш овакви какви смо, и грешни, и слаби, и недостојни, и никакви. И баш кад смо никави, тад треба да дођемо на Литургију и тад треба да се причестимо, јер причешће је лек бесмртности...