У вpeмe нечестивог и свирепог тиранина цара Диоклецијана настаде велико гоњење на Цркву Христову, и многи хришћани беху затварани по тамницама и убијани ради Христа. Тада пострадаше и слуге Христове епископ Теопемпт и бивши мађионичар Теона, и четири царска великаша: Васос, Јевсевије, Евтихије и Василид. Надзору ове четворице беше поверено чување светог мученика Петра, александријског епископа. Али ова четири великаша, са својим женама, примише свету веру. И пошто остадоше непоколебљиви у исповедању Христа, они душе своје положише за Господа. А после тога, домаћи њихови, све слуге: и робови и слободњаци, размислише, и једнодушно рекоше: Гле, господари наши, који су нам заповедали у овом свету, ради свете вере у Господа Христа презреше овај привремени и ташти живот и изабраше себи Царство небеско. И зато што презреше земаљска блага, сада уживају вечна блага. А зашто и ми не бисмо следовали својим господарима? Хајдмо пред цара Диоклецијана и рецимо му: И ми смо хришћани, и желимо да заједно с нашим господарима, који су нам господарили у овом животу, добијемо неувенљиви венац у будућем животу.Пошто донеше овакву одлуку, и сви на њу свом душом пристадоше, пребројаше се и нађоше да их је са женама и децом хиљаду и три душе. И онда се дигоше и изиђоше пред нечастивог мучитеља Диоклецијана, и једногласно изјавише: И ми смо хришћани, и следујемо оцима и господарима нашим који за Христа своју крв пролише. Ђаволима се не повинујемо, идолима се слепим, глувим, немим и мртвим не клањамо!А цар кад виде како их је много, смете си и разгневи се силно. Али, савладавши се, он покуша најпре да их придобије ласкама, и рече им: Зашто сте тако безумни, те добровољно бацате себе у погибао? Боље ће вам бити, послушајте мој очински и пријатељски савет: принесите жртве боговима, па ћете се спасти те лудости којом вас заразише Јевсевије и његови другови, који онако зло завршише. Послушате ли ме, и принесете жртве бесмртним боговима, добићете од мене велике дарове и одликовања, и милост ће вас наша обилно обогатити.На то свети одговорише мучитељу: Ми нити твоје дарове требамо, нити се твоје претње бојимо, него се старамо да жртву захвалности принесемо Богу живом и истинитом. А ти што намераваш да чиниш, чини брзо, јер нам ништа није драже од Христа.Чувши овакве речи од светих мученика, Диоклецијан се побоја да они не изазову у народу неку нову побуну, јер виде како они веома смело бране своју веру у Христа. Стога даде миг својој војсци да, са оружјем на готовс, опколе ове хришћане, међу којима беше много мајки које су држале на рукама једногодишњу или двогодишњу или трогодишњу децу. А кад војска опколи хришћане, онда им цар рече: Хајде сада послушајте мој савет, и изјавите да пристајете принети жртве боговима и поклонити им се, да бисте се здрави и читави вратили кућама својим. Смилујте се на себе и на дечицу своју онолико колико ја показујем милости према вама, да не бисте због безумља свог изгинули и ви и деца ваша. Нe послушате ли ме, онда вам ни ваш Христос ништа помоћи неће!Свети му одговорише: Ми смо научени да се клањамо живоме на небесима Богу, и једнородном Сину његовом и Речи - Господу нашем Исусу Христу, кроз кога све постаде, и Светом Духу Његовом. Стога нас нећеш обманути никаквом својом тобожњом милошћу; нити нас наговорити својим ласкавим обећањима; нити нас уплашити својим претњама, да бисмо отпали од вере у Христа Господа нашег и поклонили се мртвим идолима које ти поштујеш. Јер нама ништа не може бити драже и пожељније од Христа Бога који живи кроза све векове.На то се Диоклецијан разјари и даде знак војницима да их одмах све покољу, И војници, као дивље звери, навалише са свих страна на њих, и посекоше свете Христове мученике, не штедећи никога, па ни одојчад на материнским грудима. И од њих хиљаду и три не остаде нико жив.Тако свети мученици Христови у православном вероисповедању завршише свој страдалачки подвиг 7 фебруара, 303 године, у престоници Витиније Никомидији, за царовања Диоклецијанова, док над нама царује Исус Христос, истинити Бог Спаситељ наш, коме слава и хвала са Богом Оцем и са свесветим, благим и животворним Духом, кроза све векове, амин.