Наш пут је другачији. Ми сви морамо да тежимо Богу, Царству Небеском, Истоку, али морамо увидети своје грехе свакодневно, сматрајући себе највећим грешницима, а остале сматрајући изнад нас. Ово је веома тешко јер ми обично гледамо туђе грехе и сматрамо себе бољима. Човек мора да се бори против овакве особине. То је тешка борба, али ако се не изборимо не можемо да видимо Бога. Истина је да су само појединци видели Бога овде на земљи лицем у лице, као на пример Свети Серафим Саровски. Али ми сви морамо да се трудимо да видимо Његову Нестворену Светлост. Ако верујемо у Христа и трудимо се да испуњавамо Његове заповести, онда ћемо макар и кроз пукотине да видимо Његову Нестворену Светлост још овде у овом животу. Наше виђење Христа ће бити као гледање створеног сунца, а веома је тешко дуже од секунде гледати директно у сунце. Док су светитељи као орлови који без трептаја могу дуго и директно да гледају у сунце док лете. Тако је и са гледањем Нестворене Божанске Светлости. Само они који су се духовно адаптирали да виде ту Светлост ће је видети, остали неће.

Свети Варсануфије Оптински