Руски документарни филм „Христове ласте“ у режији Јулије Бочарове премијерно ће се приказати у Моски 17. марта. Филм који је запажен на многим филмским фестивалима, изазвао је велико интересовање на Московском међународном филмском фестивалу (МИФФ 2021), на филмском фестивалу „Покров“освојио је прво место (Гран при), а премијера ће се одржати следеће недеље, 17. марта, у престоничком биоскопу Октјабр.

Редитељ филма Јулија Бочарова каже да је циљ био да прикажу размере судбоносних догађаја у Црној Гори, али и да кроз историју српског народа и личност митрополита Амфилохија исприча о дубини и лепоти Православне вере. Да обични људи виде шта су непријатељи вере, који су донели закон „о одузимању имовине од Српске православне цркве у Црној Гори“, хтели да униште.

Филм говори о тешком времену за Православље, о одјецима југословенског рата и суђењима братском српском православном народу због одбране Цркве, којој је претио расцеп. Филм о чудесном Архипастиру, Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, ученику старца Пајсија. О процвату монаштва и духовности, о унутрашњем подвигу обичног човека. И о чуду које се догодило.

„Црна Гора је прелепа земља, али њена главна атракција су њени људи. Одушевила ме је вера и интегритет српског народа, који познаје своју историју, чува традицију и поноси се својом Отаџбином. С каквом се љубављу братски српски народ односи према Русији“, каже Јулија Бочарова.

Све врсте потешкоћа пратиле су филмску екипу током снимања филма.

"По лошем времену морала сам да ходам планинама по снегом прекривеним путевима, носећи потребну опрему за снимање. Живели смо у тешким условима без икаквих погодности, понекад без комуникације и струје. Пандемија је почела 2020. Планирана путовања су отказана. Морали смо да тражимо сниматеље у Црној Гори и да део снимања наставимо на даљину путем - видео линка.

Били смо у самом центру стварних историјских догађаја, који су утицали на будући живот читавог једног народа. Сећам се како сам стајала на звонику Саборног храма у Подгорици и својим очима видела како је град био испуњен верницима који су се молили за своју Цркву, своје породице и своју традицију. Ово је право исповедање вере у наше време, живо хришћанство. Митрополит Амфилохије је одржао своје најватреније беседе и могао је да окупи стотине хиљада верника на саборну молитву“, прича Бочарова.

Сам митрополит Амфилохије (Радовић) је замолио и благословио тадашњу филмску екипу да исприча како су људи устали у одбрану своје вере, традиције и породице.

Режисер Јулија Бочарова додаје да је Владика, као и други Срби, пред својим очима изгубио Косово и Метохију, својим рукама сакупљао остатке погинулих Срба под ватром, а затим их сахранио. Људи су то запамтили и веровали су му. Владика Амфилохије је гледао даље и дубље од свог народа, али никада није затамњивао Бога собом. Таква је била пуноћа хришћанског схватања живота. А чудо које се догодило 40. дана погибије Митрополита је апотеоза његове тридесетогодишње службе овде на земљи.

Аутор филма се нада да филм у нашем тешком времену неће оставити равнодушним ниједног гледаоца и да ће остати истински документ најновије историје Црне Горе.

„Филм је веома дирљив. Ни сам нисам знао да на територији Црне Горе има такве лепоте, оваквих манастира. И што је најважније, постоје људи који, у ствари, не само да чувају манастире и дух у њима, већ су тај дух и оличење православног света, који постоји не само у књигама, већ и у стварном животу. Заиста сам уживао гледајући овај филм“, каже познати глумац Милош Биковић.

Продуцент и сценариста филма „Христове ласте“ Јуриј Цејтлин каже да ни један добар подухват не настаје без Благослова и помоћи Божије.

"Идеја да се сними филм родила се на концерту посвећеном 5. годишњици Радија Вера. После концерта на једној вечери, где се окупило много добрих и љубазних људи, упознао сам Јулију Бочарову, новинарку из Радио Вере, којој сам рекао да сам одавно желео да снимим филм о невероватној Црној Гори, коју често посећујем!

Јулија је је дебитовала у филму као редитељка. Директор фотографије у филму био је талентовани Александар Матросов, који је ухватио такве кадрове, лица, емоције, доживљаје какве нисам видео у најдирљивијим ХБО пројектима. Филм се показао заиста импресивним, након пројекције на фестивалу, у оквиру МИФФ-а, публика је изашла са сузама у очима.

Захвалан сам Богу што сам, као продуцент, постао део овог филма. Наравно, све је то чудо! Како је Господ ујединио људе за снимање овог филма, надахнуо и, у свакој фази, помогао у његовом стварању! Слава му у векове векова! Амин!" рекао је Јуриј Цејтлин.

За Фондацију Пријатељ Божији из Москве: Петар Волков