Прича о милосрдном Самарићанину је једна од најпознатијих Христових парабола која се описује у Јеванђељу по Луки. Она нас учи да је љубав према ближњем много важнија од испуњавања слова закона. Детаљи параболе су довољно познати: један књижевник је желео да „провери“ Исуса и упитао Га како да задобије вечни живот. Господ му одговара да се то постиже двоструком заповести љубави, љубављу према Богу и ближњем. А кад га је „мудри” књижевник питао ко је ближњи, Господ му исприча ову причу:
Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се; И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
Чувши то, можемо да пожуримо да се радујемо за себе што се и ми жртвујемо зарад мајке, деце или пријатеља. Напорно смо радили да им помогнемо када су били у невољи. Да ли због тога и ми себе можемо назвати добрим Самарићанима?
Али када размишљамо на овај начин, заборављамо нешто важно: добри Самарићанин није помагао својој породици или пријатељу. Помагао је потпуном странцу!
А у Јеванђељу по Луки 6, Исус каже:
И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.
И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.
И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.
Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима.
Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив. (32-36)
Наравно, волети своју породицу, супружника и своју децу је од суштинског значаја. То нам је и Христос заповедио. Али волети своју породицу није довољно. Ако чините само добро за своју породицу и пријатеље, ако волите само оне људе који вас воле, онда се не разликујете од атеиста или пагана. И атеисти и пагани воле своје породице и своју децу.
Разлика између њих и хришћана је у томе што хришћани воле чак и потпуне странце. И грешнике. И своје непријатеље. Ово је суштинска разлика.
Када изађете из храма, а просјаци стоје на улици и траже од вас милостињу, да ли им нешто дајете? Или не дајете ништа, знајући унапред да ће потрошити новац на алкохол?
Када возите ауто на путу и видите покварен ауто на ивици пута, да ли станете да помогнете возачу? Или наставите вожњу мислећи да ће се сам снаћи јер има новац и мобилни телефон?
Када се неко понаша према вама лоше, а онда сазнате да је та особа у невољи, да ли му помажете? Или се радујете, јер сте сигурни да је он заслужио казну?
Ако покажеш милост према родитељима, то је за сваку похвалу. Ако волите свог супружника, помажете својој деци, то је дивно. Али ако желите да будете као добри Самарићанин, ако желите да будете прави Христов следбеник, морате учинити много више.
Ако желимо да будемо хришћани, морамо да волимо сваку особу - укључујући атеисте, непријатеље и потпуне странце. Ако желимо да будемо као наш небески Отац, морамо благосиљати оне који нас проклињу, чинити добро онима који нас мрзе и молити се за оне који нас вређају и прогоне. Морамо да покажемо милост према свакој особи - укључујући и оне који су немилосрдни према нама.
Добри Самарјанин није питао рањеника којој вери припада. Није покушавао да сазна да ли је овај странац добар или зао. Ништа га није питао. Добри Самарјанин је видео само једно: човека који пати. И зато му је помогао.
Исус нам је дао овај пример. Затим је сваком од нас заповедио:
"Иди и уради исто."
свештеник Џозеф Глисон
Извор: russian-faith.com
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов