Ђаво улази у човека којем је у срцу прљавштина. Ка Божијем чистом створењу ђаво се не приближава. Ако се човечије срце очисти од прљавштине, онда непријатељ одлази, и Христос поново долази. Као што свиња не нашавши блата грокће и одлази, тако се и ђаво не приближава срцу које нема нечистоте. А и шта би он  радио у срцу чистом и смиреном? И тако, ако видимо да је наш дом - срце постало непријатељским обитавалиштем, онда га морамо одмах разрушити, да би отишао ђаво, онај који нам руши тај дом. Јер ако грех живи у човеку дуго времена, онда, природно, ђаво задобија над тим човеком велика права.