И ове године на икони Пресвете Богородице Харсоске, на осушеним гранама љиљана, појавили су се цветови. Специфична икона "Παναγιά του Χάρου" , на којој се то догађа, налази се у Грчкој, у скромној византијској цркви коју су 1600. године саградили монаси из Патмоса у Липсију. Икона Богородице не држи Христа Младенца у наручју као обично, већ Крст са Њеним Сином распетим на њему. То је јединствена композиција, која приказује тугу мајке и муке које је прошла, примајући своје мртво дете након невероватно окрутног и срамотног мучеништва.
Богородица Хароска већ стотинама година благосиља острво Липси. Међутим, чудо са љиљанима први пут се десило за време Другог светског рата (1943.) и од тада понавља се сваке, па и ове године. Тако су цветови љиљана на осушеним гранама процветали и ових дана.
Према сведочењима, у априлу 1943. године млада девојка је положила беле љиљане на икону "Παναγιά του Χάρου" као дар Пресветој Богородици. Како су дани пролазили, љиљани су природно увенули. Три месеца касније, у јулу 1943. посетиоци су приметили да су осушени љиљани почели да оживљавају. Како се ближио празник Успења Пресвете Богородице, ницали су пупољци, мирисали на мошус, и потпуно су процветали на дан прославе.
Људи који посећују малу цркву у Панагији како би се поклонили овој посебној икони Пресвете Богородице, кажу да се ово чудо понавља сваке године у исто време.
Сада чудотворну икону красе и надимци "богородични љиљани". Цвеће се ставља на икону у пролеће, које се затим природно осуши и на прослави Успења процвета, стварајући мирисне пупољке.
Иначе, манастир Богородице Хароске (Παναγιά του Χάρου) налази се један километар изван главног насеља Липси. И манастир и икона датирају из 1600. године, када су два монаха стигла на ово острво. Црква, тробродна, у византијском стилу, одликује се ниском куполом и неправилним луковима, који стварају необичан шарм, у комбинацији са неколико уских прозора.
Љиљани који процветају нуде се као благослов "Богородице Хароске" сваком ходочаснику, али истовремено она је велики „камен спотицања“ за невернике, који сада „изучавају врсте љиљана, како би објаснили овај феномен прихватљивим тумачењима".
Па ипак, колико год да се труде, Њено чудо се наставља!
За Фондацију "Пријатељ Божији": Ставро Василидос