Зовем се Дарко Марић, из Чајнича сам, Република Српска. У неколико реченица, написаћу вам о љубави према Светом Нектарију, првом одласку на Егину и јављању Светог Нектарија.

Уз свакодневне молитве Светитељу, 2017. године пожелим да одем на Егину и поклоним се Светитељу. Иако сам скупио новац, нисам отишао те године. Монахиње са Егине кажу да је Свети Нектарије у неколико сновиђења поручио да у његов манастир не може доћи нико кога он није позвао да га види и да му помогне.

У новембру 2019. године долази пријатељ који ме пита хоћу ли са њим у Егину у мјесецу марту. Иако тад нисам имао новац, пристанем, скупићу новац и идемо. Скупио сам новац и уплатио преко туристичке агенције 5. марта 2020. године. Пријатељ ми саопштава да му је сестра болесна, да не може да је остави и одустаје од путовања. Још пар особа одустаје због епидемиолошке ситуације изазване вирусом Корона. Иако, уз велика искушења, ја ипак одлазим и на Егину стижем 13. марта 2020. године (петак).

Прву ноћ ноћимо у конаку и водич Тијана нам говори да се манастирске капије отварају у 8 часова.

Не знам зашто, будим се у 6 часова и посматрам излазак сунца на Егини и примјећујем да у 7 часова монахиња отвара отвара капију и показује ми да могу да уђем. Одлазим сам док остали спавају. Долазим на гробно мјесто Светитеља, молим се у тишини и чујем ударце из гроба. Осврћем се, видим да сам и даље сам. Молим се. Опет ударци. Обузима ме и страх и радост у исто вријеме.

“Свети Нектарије, клањам се благодати Твојој”.

У току дана и боравка у манастиру, јављају нам да морамо у року пола сата, напустити Егину због вируса Корона. У том метежу са двије пријатељице, Душицом и Драганом и малим дјечаком Василијем, одлазим у доњи манастир. Узимам дјечака и трчим, а оне говоре: гдје ћеш, закаснићемо, вратите се…

Кад смо дошли и кад сам спустио руку на ковчег са моштима, Свети Нектарије је отворио очи и гледао нас. Велика је благодат Светог Нектарија.