Катарина Влаху са острва Родос боловала је од тумора на мозгу. Када јој је љекар саопштио да више ништа не може урадити, положила је сву наду на Господа. Отишла је на острво Калимнос, надајући се на помоћ Божију и његовог светитеља, светог Саве Новог Калимноског. Помоливши се пред иконом Светитеља и поклонивши се његовим светим моштима, вратила се на Родос. Након недељу дана Катарина је отишла на контролу. Када јој је урађен рентген мозга, догодила су се два задивљујућа чуда: прво је било то што је тумор у потпуности ишчезао, а друго чудо био је лик светог Саве са иконе пред којом се молила, који се појавио на рентгенском снимку управо на мјесту на коме се некада налазио тумор.
Свети Сава Нови је небески покровитељ грчког острва Калимнос, гдје је провео последњих двадесет година свог земног живота, као свештеник и исповједник у женском манастиру Свих Светих. Био је велики подвижник, духовник, иконописац и чудотворац.
Свети Сава је рођен 1862. године у источној Тракији и на крштењу је добио име Василије. Од малих ногу је осјетио призив ка монашком животу и убрзо је ступио у Скит свете Ане на Светој Гори. Поред уобичајених монашких послушања, учио је иконопис и византијско појање.
После неколико година отпутовао је у Јерусалим ради поклоњења светим мјестима, и тамо остао у манастиру светог Георгија Хозевита. Након периода искушеништва, замонашен је са именом Сава.
1902. отац Сава је рукоположен у ђаконски, а наредне године у свештенички чин. Скоро десет година је провео у пустињи, водећи строг испоснички живот, молећи се и сликајући иконе.
Због здравствених разлога и политичке ситуације у Палестини, свети Сава се вратио у Грчку. Три године је путовао земљом, тражећи тихо мјесто на коме ће се подвизавати, али није нашао ништа што би му одговарало. Његове молитве су услишене када га је други светитељ, свети Нектарије Егински, замолио да дође у женски манастир Свете Тројице на Егини и тамо буде свештенослужитељ. Свети Сава је у манастиру остао шест година, од 1919. до 1925, и ту је имао прилику да монахиње учи иконопису и византијском појању. Овај период који је провео са светим Нектаријем, током кога се код њега исповиједао и добијао духовне савјете, био је најзначајнији у животу светог Саве. Он је након упокојења светог Нектарија насликао и његову прву икону. Замолио је једног дана игуманију да га нико не узнемирава четрдесет дана, и затворио се у своју келију. Након четрдесет дана изашао је са иконом светог Нектарија. Предао је икону игуманију, рекавши јој да је стави у цркву.
С обзиром да свети Нектарије још увијек није био канонизован, игуманија је била збуњена и бојала се да ће манастир због тога имати проблема. Иако увијек кротак и смирен, Светитељ је овај пут био изричит, обратио јој се заповједничким тоном: „Мораш бити послушна. Узми икону, стави је на налоњ и не испитуј Божију вољу“. Отац Сава је добро познавао светост и чистоту светог Нектарија.
Свети Сава са иконом светог Нектарија
Након што се свети Нектарије прославио као чудотворац, поклоници су почели да долазе у манастир у великом броју, и отац Сава је 1925. одлучио да још једном потражи тихо мјесто. Последње године провео је као свештеник и духовник у женском манастиру Свих Светих на острву Калимнос, гдје је просијао као примјер врлине свима који су имали благослов да се са њим сусретну. Многи су у његовом присуству осјетили благоухање, а неки су га видјели како за вријеме молитве лебди над земљом.
Пред крај живота, свети Сава се налазио у стању интензивне усредсређености и созерцања. Три дана није никога примао и дао је свој последњу поку – љубав и послушање у Христу. Када је изгледало да ће испустити свој последњи дах, изненада је добио снагу, три пута пљеснуо рукама изрекавши последње ријечи: „Господе! Господе! Господе!“. Упокојио се у навечерје празника Благовијести 1948. године. Једна монахиња је видјела његову душу како се на златном облаку успиње ка небу. После десет година када је, по обичају у Грчкој Цркви, његов гроб отворен, разлио се небески миомир, који је посвједочио његову светост. Од тада догодила су се бројна чуда и исцјељења небеским заступништвом светог Саве Новог Калимноског.