Драгана Васић је током посете манастиру Острог пала низ камену литицу дубоку око 100 метара и преживела. Не само да је преживела, него није задобила ни један лом, а збуњени лекари урадили су најмање три рендген снимка како би се уверили да је то истина. Ево њене приче:

– Преноћила сам у манастиру 16. јула, а сутрадан присуствовала молитви и поклонила се моштима светог Василија Острошког. Када сам додирнула кивот, не могу описати осјећај који сам доживјела. Знала сам да је Свети Василије Острошки уз мене, знала сам да је он ту. Прије повратка кући, направили смо паузу испред аутобуса. Сјела сам са једном дјевојком, а поред нас је била литица. У једном моменту је дјевојка устала. Била сам на штакама, кренула сам и ја и тада ми се нога оклизнула и мене је то повукло доље.

У моменту пада, како каже, живот јој се окренуо пред очима, али тада се само помолила и знала да је Свети Василије са њом те да јој се ништа лоше неће догодити.

– Ударала сам главом о стијене оштре као ножеви. Котрљајући се низ литицу, у једном моменту, као да ме нешто само ставило на земљу. Та литица је толико стрма, али кад сам падала, као да ме неко зауставио и пружио руку према дрвету за које сам се придржала. Како сам се зауставила, то ми није јасно…

Иако повређена, изморена и на великој врућини, Драгана је свесна дочекала спасиоце којима је требало око два сата да стигну до ње.

– Спасилац ме је упитао могу ли се мало помјерити како бих ушла у корито и позвао колегу да ми помогне. Рекох, могу се помјерити и не треба помоћ, могу сама ући. Спасилац се тада расплакао, а ја се од тог момента више ничег не сјећам. Сјећам се само кад су ме попели горе, да сам пољубила крст, узела воде и расплакала се. Само су ме драги Бог и Свети Василије спасили, чим станем поново на своје ноге, ја поново њему одох. Мени ако ће се нешто десити, десиће ми се и у мојој кући, само не тамо. Кад је Свети Василије уз мене, мени се ништа не може догодити – истакла је Драгана.

Прота Милорад Бајбић из Подновља, који је био сведок овог догађаја, каже да је само милост Божија Драгану сачувала од тешких повреда:

- Чудом драгог Бога и светог Василија остала је скоро неповријеђена. Кад су је спасиоци извукли прво је пољубила мој напрсни је крст и онда заплакала. Слава Богу и светом Василију.

Драгана је одвезена сам у Ургентни центар у Подгорици. Лекари су били шокирани, јер није задобила ни један лом.

– Три пута су правили рендген и радили ултразвук како би се увјерили, нису могли вјеровати да нема лома. Људима је то чудно, али мени није. Ја се не бојим ничега, чим опет станем на своје ноге, отићи ћу на Острог.

Овој запањујућој причи овде није крај. Чуда су наставила да се нижу.

– Можда ми нико неће вјеровати, ја то нисам никоме причала, па ћу сад рећи. Ево, прекрстићу се, па ако сам погријешила нека ме казни Бог. На дан или два прије него што ћу отићи на поклоничко путовање, била сам у дворишту и кад је сунце залазило, на небу сам видјела као да нешто лети, као да неки човјек стоји горе и оде. Ћутала сам о томе, нисам ништа хтјела рећи јер се о томе не прича. Има ту нешто, то су анђели. Човјек падне са кревета, удари главом и погине, а мени се ово догодило и жива сам. Ја сам 14.11. рањена, на Врачеве који су ме спасили, а сад сам страдала кад сам била на Острогу и Свети Василије ме спасио. Не само то, спасио ме Бог од много чега, нема шта нисам прошла. И вјерујте дјецо, Бог постоји – закључила је Драгана.

Драгана Васић је иначе везана за инвалидска колица још од како је као петогодишња девојчица 1992. настрадала од мине, а захваљујући мајци, молитвама и вежбама је проходала.

Извор: aloonline.ba