Низом манифестација, које су почеле и биће уприличене током ове недеље, почела је прослава великог јубилеја – 600 година Цркве Светог Николе у манастиру Прасквица изнад Светог Стефана и Милочера.
Прасквица је најстарији манастир на овим просторима – древнохришћанска светиња датира из 1050. године, из времена када је црква била јединствена.
Цркву посвећену Светом Николи подигао је 1413. године господар Зете Балша Трећи, са својом властелом Паштровићима. Реч је о репрезентативној грађевини, дугој 20, а широкој 11 метара, коју су рушили и пљачкали Наполеонови војници 1812. године, да би је обновили архимандрит Синесије Давидовић и јеромонах Јосиф Митровић.
Иконостас у цркви је радио Никола Аспиоти са Крфа, а у манастирском комплексу се чувају ретке реликвије, као што су иконе Богородице Страсне и зоографа Радула, даровна грамата руске царице Катарине, која је од половине 18. века стално новчано помагала манастир, као што су то чинили и руски цареви Павле и Александар Први.
Посебне реликвије су раскошни филигрански крст цара Душана, којега је у Прасквицу, да би био сачуван, из Високих Дечана пренео архимандрит из Паштровића Данило Кажанегра, као и рукописно јеванђеље Гаврила Цетињца из 1600. године, које је манастиру поклонио владика Данило Петровић.
Ту је и камени сто Балше Трећег, назван “сто од правде” за којим је заседао племенски збор Паштровића.
Прасквица је била духовни и политички центар Паштровића. У бурним временима, када су овим крајем владале силе, попут Млетачке републике, Французи и Аустро-угарска, манастир је био зборно место организовања отпора туђину, стожер вере православне и брана унијаћењу које је форсирао Запад.