Хебрејска реч која се у Старом завету преводи као "оговарање" значи "онај који открива тајне, онај који шири гласине или продавац скандала". Оговарач је особа која има поверљиве информације о људима и дели их са онима који немају ништа с тим. Оговарање се од дељења информација разликује по намери. Оговарачима је циљ да уздигну себе тако што оцрњују друге, а себе представљају као некакву ризницу знања, доброте и праведности.

У Посланици Римљанима апостол Павле открива грешну природу и безакоње целог човечанства, и како је Бог излио свој гнев на оне који одбацују његове законе. Пошто су се окренули од Божијих заповести, он их је предао њиховој грешној природи. У списку грехова наводе се и оговарачи и клеветници (Римљанима 1:29-32). Из овог пасуса видимо колико је опасан грех оговарања и да се на оговараче излива Божији гнев.

Једна група која је била позната по оговарању (а то је и данас) су удовице. Апостол Павле упозорава удовице да се не препуштају оговарању и доколици. Он их описује као “брбљиве и љубопитљиве, говорећи што не треба” (1. Тимотеју 5:12-13). Жене проводе много времена дружећи се приватно и на послу, па имају прилику да виде ситуације и чују ствари које, сталним препричавањем, добијају другачије значење. Апостол Павле каже да удовице имају навику да иду од куће до куће тражећи нешто што ће их заокупити у њиховој беспослености. Беспослене руке су ђавоља радионица и зато нас Бог упозорава да се клонимо доколице. “Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста” (Приче Соломонове 20:19).

Жене сигурно нису једине које оговарају. Свако може да буде укључен у оговарање ако понови нешто што је чуо у поверењу. У Причама Соломоновим има много стихова који говоре о опасности оговарања и његовим последицама. "Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути. Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар“ (Приче 11:12-13).

Библија говори да “опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље” (Приче 16.28). Многа пријатељства уништена су због неспоразума до којих је дошло услед оговарања. Они који се баве оговарањем изазивају невољу и распирују бес, огорченост и бол међу пријатељима. Нажалост, неки људи успевају у томе и стално кују планове како да униште друге. Када суочите таквог човека с оним што је учинио, он пориче и налази разна оправдања. Он неће признати грешку, али ће радо окривити неког другог или умањити озбиљност свог греха. "Безумнику су уста његова погибао, и усне његове ругло души његовој. Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух” (Приче 18:7-8).

Они који чувају свој језик склањају се од невоља (Приче 21:23). Зато треба да чувамо своја уста и не упуштамо се у оговарање. Ако своје природне жеље предамо Господу, он ће нам помоћи да останемо праведни. Нека нам Бог помогне да следимо библијско учење и не отварамо уста у приликама када то није примерено.