Старац Пајсије: „Данашња деца, нарочито студенти, трпе огромну штету од сопствених породица.“ Иако вођени најбољим намерама, родитељи својим мотом „нека моје дете има све што ја нисам имао“ заправо несвесно стварају генерацију неосетљивих и животно неспособних људи. Обезбеђен луксуз и живот без труда претварају младог човека у духовног инвалида који индекс користи као подметач за кафу, док му животне прилике неповратно пролазе. Ова застрашујућа истина открива како љубав без расуђивања, уместо да изгради човека, од сопственог детета прави највећег губитника.
