Свако доба поставља пред хришћанина своје нове проблеме и питања која захтевају брзо промишљање и решавање у духу светоотачке традиције. Човеков разум је тако устројен да не трпи празнине и ако нема јасног и разговетног одговора на постављена питања, настали вакуум се ипак нечим испуњава, па макар то била и непроверена, често и лажна мишљења. Прихватање нехришћанског, еклектичног виђења природе насталог феномена може довести до искривљавања духовног живота хришћанина, може га одвести на погибељан и погрешан пут.