Ни Божић, ни Ускрс, ни Богојављење, ни Преображење нису названи Благовест. А ето, данашњи Празник назива се Благовест. Ради чега?

Каква је то Блага Вест сишла на земљу? Шта се то збило у нашем горком животу људском. Зар је могућа Блага вест у свету у коме постоји смрт? Зар је могућа права радост у свету где се све претвара у грч страха, пред страшном немани која се зове смрт? Данас се и збива заиста највећа Благовест. Шта се дешава? Данас Свети Архистратиг Гаврил долази Светој Дјеви, и објављује ту Благу Вест: да ће родити Сина, да ће му наденути име Исус-Спаситељ, и да Његовом Царству неће бити краја[1]. И сам Свети Архистрати као да се загрцнуо од ове велике и превелике тајне. Како се то несместиви Господ и Бог рађа од девојке? Како се Он смести у телу Пресвете Дјеве. Тајна је то велика, светајна.

Зато се и у данашњим црквеним молитвама и песмама непрекидно наглашава да се данас објављује велика тајна, предвечна тајна Божја, предвечна. Пре него што је било Ангела и Архангела и целог овог света и свих видљивих и невидљивих бића, Господ је, предвиђајући пад људски у грех, одлучио да постане човек и спасе човека, спасе га од греха. Греха иза кога увек стоји ђаво, а иза ђавола увек пакао. И ето, на данашњи дан збива се то величанствено и најогромније чудо у свима нашим људским световима. Данас се зачиње у утроби Пресвете Дјеве Бог Предвечни, Бог Безгранични и Бесконачни. Данас, како се вели у једној дивној песми, све што је земаљско постаде Небо. Земља постаде Небо, јер Бог постаде Човек[2]. Кад је Бог Благи постао човек, онда са Њим су све Благе вести Неба, све радости Неба, све истине Неба постале наше људске, човечанске, земаљске. Кад је Господ Христос сишао у овај свет, ето Благовести, ето Свеблаговести.

Јер шта Господ доноси Собом и ко је Господ Христос? Он, Једини Истинити Бог, спустио се у наш земаљски свет пун лажних богова и показао и доказао да је заиста Истинити Бог, Једини Бог у свима световима, Коме је достојно клањати се увек. И кад Он у овоме свету стоји, онда је лако свакоме од нас да се ослободи лажних богова. Не само онда, када је Господ пре две хиљада година постао човек и сишао на земљу, да је било лажних богова. И данас је пуно лажних богова на свету, пуно самозваних богова, људи, који собом хоће да замене Јединог Истинитог Бога. Пуна их је Европа и Азија и Америка и Африка. Пуна је лажних христоса, пуна је лажних пророка, пуна је лажних богова. И кад се ти, збуњен у свету пуном лажних богова, обратиш Једином Истинитом Богу, Господу Христу, онда из душе беже све таме, све таме и заблуде које исцељују лажни богови. Онда ти припадаш Једином Истинитом Богу, и осећаш како цело Небо улази у твоју душу, како спокојство и мир, Анђели сви царују у теби.

Господ Христос у овоме свету са Својом Вечном Божанском Истином! Ето, Он је са огромном Благовешћу, јер Вечна Божанска Истина јесте Благовест коју је Господ Христос створио и донео свету, први донео свету. Не само говорио о истини, него показао да је Он Истина[3], Вечна Божанска Истина. Лако је људима говорити о истини, него покажи ми истину, дај ми Вечну Истину. Господ је за Себе зато и рекао: Ја сам Истина[4], изнад свих лажи овога света. Лажи које ђаво ствара кроз грехе и страсти, кроз помрачене умове, кроз помрачене савести. Од свих тих лажи стоји једна одбрана, стоји Вечна Божанска Истина – Господ Христос. Док је Њега у свету, лако је човеку одбранити се од сваке лажи у овоме свету. А свака лаж је, вели Спаситељ, од ђавола[5]. А истина, сва Истина јесте од Истинитог Бога. Зато нико у овоме свету није се усудио да рекне за себе: „Ја сам Истина“ – осим Господа Христа. Зато што Он и јесте Истина. Показао је целим бићем, свим Својим животом и радом, показао и кроз Свету Цркву Своју.

Онда нова Благовест: Вечна Божанска Правда. То је богатство, то је небеско благо које је Господ донео сишавши у наш земаљски свет. Да људи не умиру без Правде Божје у овом свету, да их не хране лажним људским правдицама и правицама као живим песком.

А онда, зар није чудесна Благовест то што је Господ Христос даровао нама људима Живот Вечни? Он – божански Живот Вечни, и нама дарује то кроз Своје Васкрсење, кроз победу над смрћу. Има ли веће Благе вести од тога за човека? Има ли веће Благе вести од тога за човека! Има ли веће Благе вести од тога да је смрт побеђена и замењена Вечним Животом, који Господ Христос даје свакоме који верује у Њега.

Зато, у овоме свету нико нам никада не може заменити Господа Христа. Нико од људи, нико ни од највећих научника, ни мудраца, ни философа, и царева и краљева и војсковођа, не може дати Живот Вечни и победу над смрћу. То само Он дарује, Чудесни Господ Христос. Зато Његово Име и јесте Благовест за сваког човека, за свако људско биће. Ми људи у овоме свету греха и смрти и ђавола пуни смо таме, пуни помрачине. Господ је објавио себе: Ја сам Светлост света“[6]. И заиста, показао се као Светлост света. Обасјао све путеве који воде из земље у небо, све путеве мени и тебе, све вечне путеве. Обасјао Светлошћу Својом душе наше и показао шта све у нама има, каква све небеска блага. Али када је душа нечиста, какав све мрак, какве све страхоте? И опет у овоме свету није било људског бића које се усудило да рекне за себе: Ја сам Светлост света. Ко иде за мном неће ходити по тами“[7]. Заиста ко иде за Господом Христом, не ходи по тами. Иде за њим, за Вечном Светлошћу, Вечним Животом.

Не идеш ли за Њим, брате, о па ти мораш да улетиш у помрчину смрти, у помрчину греха, у помрчину пакла. И онда не знаш куда идеш. Али сигурно знај да сваки грех и да сви греси воде у царство греха, пакао. Немој никада себе изједначити са грехом, гледај на грех као на свог највећег непријатеља, гледај на грех као на свог убицу. Када чиниш грех, знај ти убијаш себе, ти одвајаш себе од Бога и сам суновраћујеш себе у царство греха и смрти.

Ко ће све набројати Благе вести које нам је Господ Христос донео у овај свет. Шта да кажемо о Његовом светом учењу, о његовом Светом Еванђељу? Гле, то је вечна Божја Наука непролазна, Наука која нам казује све тајне нашег људског живота и у овом и у оном свету. Казује нам сву судбину човекову кад је с Богом и уз Бога, али и сву тешку и страшну судбину човекову кад је уз ђавола кроз грех, непокајани грех. Еванђеље Господа Христа заиста Благовест невиђена у овоме свету, Благовест за свако људско биће у свима световима. И све што је Христово, браћо, све је то уствари Благовест до Благовести, сваки Његов поглед, свако Његово чудо, свако Његово дејство: Благовест до Благовести! И зато је од Његовог доласка у овај свет земља постала Небо, као што се вели у данашњим црквеним молитвама. Кад је земља постала Божје обиталиште онда заиста је Господ с нама.

Чули сте речи из данашњег Еванђеља Светог Архистратига Богородици, Прве речи: Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом![8] А дотле, ми знамо да је жена увела у овај свет ђавола, Ева,[9] и да Господ није био са родом људским. Између нас и Њега стајао је грех, стајала је смрт, стајао је пакао. И сада, на данашњи велики празник Благовести, нова истина, Небеска Истина улази у овај свет: Господ је с Пресветом Богородицом, с Њом најпре, а преко Ње са родом људским.

Зато је данашњи дан уствари Празник Пречисте Богородице. Благовести Пресвете Богородице. Јер Она, Она је испунила све Еванђеље Господа Христа. Она, у паклу нашег земаљског живота, живела је тако безгрешно, тако свето да се удостојила родити Бога и постати Богородицом. Ми људи не можемо замислити већу славу и већу част од те, да људско биће постане Богородицом, Божјом Мајком. Каква слава, каква част, какво величанство! То припада Њој, јединој Безгрешној, поред Бога Најсавршенијој у роду људскоме, Пресветој Богомајци. Она сва је оваплаћење свих Благих вести Христових. Да није Ње, не би Господа Христа било у овоме свету. Да није Ње, не би Хришћанства било у овоме свету. Да није Ње, не би било Истинитог Бога у овоме свету. Да није Ње, не би било Истине Вечне у овоме свету, Божанске (Истине). Да није Ње, не би било Вечне Љубави Божје у овоме свету. Да није Ње, не би било Еванђеља Христовог. Зато је Она несравњено славнија од Херувима и Серафима.

Браћо, велика је тајна данас објављена свету, тајна којој се и Анђели диве[10], тајна да је људско биће уздигнуто изнад Херувима и Серафима кроз Пресвету Богомајку. То показује да је Господ створио човека за већу част од анђелске, за узвишенији живот од анђелског и арханђелског. Јер Господ се Христос после Васкрсења узнео на Небо са телом, и тело људско је удостојено те части да је узнесено изнад свих Херувима и Серафима. А за Њим, за Чудесним Господом Христом, прво људско тело свето и безгрешно, тело Пресвете Богомајке. Она је узнесена изнад свих Херувима и Серафима и живи у тим надхерувимским божанским сферама. Ето ради чега је човек створен.

Човек је створен да помоћу Господа Христа и Пресвете Богомајке постане надхерувимско биће, наданђелско биће, да живи у вечним божанским Истинама, Радостима и Блаженствима. Све то, браћо моја и сестре, доноси нам данашњи велики и свети Празник Благовести, Благовести Пресвете Богородице.

Зато на овај велики свети Празник ми се клањамо и молимо Пресветој Богомајци, тој Сверадости нашој, да се непрекидно моли Слатчајшем Сину Свом, Једином Истинитом Богу и Господу Христу, за род људски, за свако људско биће, за свако створење на свету, за сваку птицу, за сваку животињу, за сваку травчицу, за сваку звезду, јер све то до Ње и без Ње потонуло је било у смрт и у грех и у таму, а од Ње и са Њом све се то диже изнад смрти, изнад греха, и хрли и лети ка Небеским световима. Нека нас Она, једина Чиста и Преблагословена Богородица, Свемилостива Мајка свих људских бића, води непрекидно и руководи кроз наш свакодневни живот, кроз сваки дан и кроз сваку ноћ, еда бисмо ми целим својим животом служили Господу, Јединоме Истинитоме Богу, Исусу Христу, у свима световима и тако спасли себе од греха, од смрти, од ђавола, од пакла, и вечно служили Чудесном Господу Исусу.

Увек, увек, увек на коленима у молитви Пресветој Богомајци, тој Радости над радостима рода људског, тој Светињи надарханђелској и наданђелској. Нека нам Она буде увек Заштитница и Вођ и руковођ кроз сав живот и у овом и у оном свету, да би наш сав живот био хвала и слава Једином Истинитом Богу, Господу Исусу Христу, Сину Пресвете Богомајке, једине Истините Богородице. Њој част и слава и хвала и све молитве наше, а преко Ње Њеном Чудесном Сину, Господу Христу, Који нека прими молитве наше и уздахе наше ради Пресвете Богомајке Своје и спасе све и сва. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Лк. 1,31-33
Из песама Службе на Благовести. – Прим. уредн.
Jн. 14,6; 1,17
Јн. 14,6
Jн. 8,44
Јн. 8,10
Јн. 8,12
Лк. 1,28
1 Mojc. 3,6-13; 1 Тим. 2,14
1 Петр. 1,12, и Црквене песме. – Прим. уредн.

Свети ава ЈУСТИН Ћелијски