Христос се родио у Витлејему као Детенце, а данас је завршни Празник: завршио је Свој земаљски живот Господ и узноси се на Небо. Како? Са телом које је узео на Себе, телом човечијим, узноси се као човек[2] и показао да је то пут нас људи из овога света у онај свет. Није само душа створена за бесмртност и вечност, него и тело створено за бесмртни живот, за живот изнад Анђела и Арханђела. И узневши се на Небо са телом човечијим, Господ је показао да смо ми људи врло важна бића у овоме свету, да нас је Господ створио са једним бескрајно озбиљним циљем, да се (и) сами узнесемо на Небо и живимо с десне стране Бога Оца, где је Господ Христос и сео са телом људским, са телом човечијим.[3] Да би показао: ето, то је крајњи циљ тела људског – да се узнесе изнад свих смрти, изнад свих грехова, изнад свих страсти, изнад свих Анђела и Арханђела, и да вечно блаженствује у Светој Тројици.
Тако данас, кроз овај Велики Празник, ми знамо тајну своју, тајну човечијег бића. И Господ је то доказао на најбожанскији начин, на наубедљивији начин.Чули сте како је Он убедио ученике Своје, из данашњег Светог Еванђеља. Они се чуде како је васкрсао, како је ово тело Његово. „Опипајте ме, видите руке моје и ноге моје, ја сам главом“.[4] Онај исти Исус који је са вама три и по године ишао по Галилеји и Палестини целој, спасавао и учио, проповедао Еванђеље. Ја сам тај исти. Васкрсао сам из мртвих, победио сам смрт! И ви сте заједно са мном победили смрт.
Зато Свети Апостол Павле и пише у Посланици Ефесцима, свима нама пише, хришћанима, и вели: Ми до Господа Христа бејасмо мртви, у гресима мртви. Али Он васкрсе из мртвих и нас саваскрсе са Собом,[5] то јест: даде нам силе да победимо смрт и да постанемо вечна бића; и телом вечна бића, и телом бесмртна бића. И још додаје Свети Апостол: „и савазнесе нас са Њим“. То јест: у Христу Господу, Он је узнео тело наше из овога света изнад времена, изнад простора и унео у Вечност. То је наш пут, то је наш циљ! Зато је Господ и основао Цркву и дао нам Свете Тајне и свете врлине да помоћу њих, ето, и ми очистимо тела своја, обестрастимо тела своја, ослободимо од свакога греха, од сваке прљавштине, од свакога зла. И тако припремимо себе за Живот Вечни у ономе свету, за живот који је изнад Херувима и Серафима.
Зато је, браћо моја, врло озбиљна ствар бити човек у овоме свету. То је велика почаст. Човек је божанско величанство у овоме свету, врло важно, најважније биће после Бога. Да није најважније биће не би Господ Христос постао човек. Није постао ни Анђео, ни ласта, ни птица, ни љубичица – него је постао човек, да покаже колико је човек важно биће и шта човек треба да ради, ради чега је у овоме свету. Све што је Господ Христос урадио у овоме свету, све што је чинио Он је чинио ради спасења нашег. Зато је Васкрсао, и Узнео се на Небо, да би смо ми непрестано живели Њиме[6] и непрестано чистили биће своје од свега нехристовог, од свега ђавољег, од свега прљавог.
Нека би Благи Господ, молитвама Пресвете Богомајке и свих Светих, дао и нама те силе да и ми очишћујемо себе од свакога греха. Још један доказ да је Господ Христос узнет са телом, то је Пресвету Богомајку Господ …[7] после три дана пошто је била сахрањена васкрсао из гроба и узнео изнад свих Херувима и Серафима, и поставио с десне стране Бога Оца. Тиме хтео да покаже: ако сам ја не само Човек него и Бог, ево Пресвете Богородице и Она иде истим путем, тело Њено. Тело Њено иде истим путем. Она је мене родила, Пречиста и Благословена.
Зато не треба престати Њој се молити се, да нас очисти од сваке нечистоте, од свакога греха, да побеђујемо све што је смртно у нама и око нас, еда би смо се тако удостојили Њеним светим молитвама да и ми будемо узнесени у Царство Небеско, и славимо тамо Господа Христа са свима Светима…[8]
НАПОМЕНЕ:
1. Еванђеље по Луки 24,36-53
2. Лк. 24,50-51; Д. Ап. 1,9-11
3. Мк. 16,19
4. Лк. 24,39
5. Еф. 2,56
6. 1 Јн. 4,9
7. Неколико речи начујно на траци. – Прим, препис.
8. Беседа није завршена, вероватно крај магнетофонске траке. – Прим. препис.
Свети ава Јустин
Извор: svetosavlje.org