Сатана нас гађа помислима као стрелама, али нас не може освојити уколико наше срце није пријемчиво за то. Међутим, он је веома вешт и, кад једном баци стрелу, односно кад нас нападне рђавом помишљу, посматра наше лице и сваки покрет нашег тела и, ослонивши се на то, процењује колико је добро стрела погодила наше срце.

Према томе, кад си срећан требало би да то сакријеш у себи, како он не би разоткрио твоју немарност и опљачкао те неким искушењем. Осим тога, кад си тужан немој му то показати јер ће, разабравши узрок твоје туге, увећати твој бол. Уколико успеш да будеш уравнотежен и кад си срећан и кад си тужан, ђаво неће бити сигуран шта се дешава у теби, тако да неће знати како с тобом да се бори.