Свети великомученик Георгије (Ђорђе) један је од најпоштованијих светаца у хришћанству, а у календару Српске Православне Цркве се прославља два пута годишње. Већина људи добро зна за Ђурђевдан (6. мај), празник везан за пролеће, цвеће и свеца на коњу који копљем убија аждају – симбол његове јуначке борбе и мученичке смрти.
Међутим, Ђурђиц (16. новембар) носи сасвим другачију симболику и енергију. Он се слави као Пренос моштију Светог Георгија и није означен црвеним словом, али у народу има огромну тежину. Док нас Ђурђевдан усмерава на његову херојску смрт, Ђурђиц слави његову духовну, посмртну победу и означава преломну тачку у години: зима долази са Ђурђицом, а одлази са Ђурђевданом.
Тријумф Моштију: Зашто Славимо Пренос?
Да бисмо разумели Ђурђиц, морамо се кратко вратити на саму суштину живота Светог Георгија.
Од римског војника до мученика
Свети Георгије је био римски војни официр, рођен у Кападокији, који је живео у време цара Диоклецијана (почетак 4. века). Када је цар наредио прогон хришћана, Георгије је одбио послушност, јавно исповедио веру у Христа и због тога је поднео страшна мучења, завршивши живот погубљењем 23. априла 303. године (6. маја по новом календару).
Светилиште у Лиди: испуњење жеље
Пре него што је пострадао, Свети Георгије је замолио свог слугу да му тело, након смрти, пренесе у град Лиду Палестинску (данашњи Лод у Израелу), одакле му је била мајка и где је поседовао имање. Овај пренос моштију означио је почетак култног поштовања његовог гроба.
Ђурђиц обележава управо тај тренутак: полагање моштију у Лиди и, што је још важније, касније освећење (обновљење) велелепног храма подигнутог над његовим гробом, у време када је хришћанство добило слободу. За обичног човека тог времена, храм над моштима био је видљиви доказ да прогони нису уништили хришћанство, већ да је крв мученика постала семе Цркве. То је прослава његове духовне победе над тиранима.
Икона: од аждаје до пешака
Разлика између два празника најбоље се види на иконама:
- Ђурђевданска Икона: Светац на белом коњу убија аждају – слика борбе, чуда и ослобођења.
-Ђурђичка Икона: Свети Георгије је приказан као пешак, често у војничкој одори, са копљем или мачем у руци, али без коња и без аждаје. Овај приказ наглашава мирно сећање на историјски лик мученика, представљајући га као постојаног заштитника и "Христовог војника" у његовом најчешћем лику.
Народни Обичаји: Ђурђиц као Врата Зиме
У српском народном календару, Ђурђиц је више од славе – то је метеоролошка, економска и духовна прекретница.
Вучији дани (Мратинци)
Овај период, који почиње од Ђурђица и траје до Светог Мрате (24. новембар), назива се Мратинци или Вучији дани. Овај назив потиче из старих, претхришћанских веровања, која су везивала период пре почетка поста за заштиту од дивљих животиња, нарочито вукова, који у овом делу године постају агресивнији због недостатка хране.
Свети Мрата се сматра заштитником вукова, па се верује да се у овим данима не смеју помињати вукови нити изазивати.
Строге забране: шта се не сме радити
Иако Ђурђиц није црвено слово, у народу постоје врло строги, неписани кодекси понашања, чији је циљ био да се осигура благостање током целе предстојеће зиме:
- Забрана тешких послова: На Ђурђиц се не раде тешки физички и кућни послови, како би се избегао умор и проблеми у дому током целе године.
- Ручни радови: Жене се строго уздржавају од пређе, плетења и шивења (као и кројачи и обућари), како би вуковима била "затворена уста" и како не би нападали стоку.
- Забрана лова: Најстрожа забрана односи се на ловце – строго је забрањен лов на вукове да би се избегла несрећа која би ловца могла пратити целе године.
Ова веровања, иако немају директне везе са хришћанском теологијом, део су народног фолклора који свецу даје улогу заштитника и господара земље и природе у данима када природа креће на починак.
Ђурђиц као предсказање
Један од најинтересантнијих обичаја Ђурђица везан је за прогнозу времена. Управо зато што се слави на прелазу из јесени у зиму, људи су овај дан користили за предвиђање каква ће зима бити:
- Магловито време: Ако је време на Ђурђиц или у данима Мратинаца магловито, верује се да ће зима бити блага, променљива и такође магловита.
- Ведро време: Ако је дан ведар и сунчан, то најављује оштру, јаку и хладну зиму.
Овај обичај показује како је народни календар дубоко повезан са циклусима природе и људском потребом да се припреми за тешко годишње доба.
Празник Постојаности
Ђурђиц је, дакле, празник двоструког значаја. Са једне стране, он је молитвено сећање на пренос моштију Светог Георгија, дан када је потврђена његова духовна победа и када је успостављено једно од највећих хришћанских светилишта. Са друге стране, он је део народне традиције која нас подсећа на почетак зиме и на потребу да се ускладимо са природом кроз веровања и обичаје.
Уместо веселог и обредног Ђурђевдана, Ђурђиц има мирнији, молитвени дух. То је дан када се одаје почаст постојаности у вери, која је омогућила да мученик, војник и светац, постане један од најважнијих заштитника Православног света. Нека нас Ђурђиц подсети да је победа вере тиха, али вечна – као светлост у зимској тами.
За Фондацију Пријатељ Божији: о. Јован Марковић