У нашем земаљском свету потпуно је ново само оно што је Христово, а све остало је старо, састарено смртношћу и земљосано пролазношћу. Христос је "једино ново под сунцем" тиме што је Богочовек. Као Богочовек Он Својим Божанством чини човека новим, неостариво новим, и све чега се дотакну Његове божанске силе. А човек без Богочовека, и све што је од таквог човека, увек је старо, и то очајнички, језиво, самртнички старо. Међутим, све што је Богочовеково - божански је савршено и човечански стварно, и никада не стари и не застарева. И Његово Еванђеље потпуна је новина у нашем човечанском свету, зато што је од Богочовека и по Богочовеку. Богочовечност је његова главна одлика и ознака, његова вечита категорија и суштина, којом се оно разликује и издваја од свега људског и земаљског. У Христовом Еванђељу нема ништа "по човеку" и "од човека" (Гал. 1,11.12); у њему је све од Богочовека и по Богочовеку. Истински благе вести за човечије биће нема без Богочовека и мимо Богочовека: сва Благовест = сво Еванђеље налази се једино у Богочовеку. Блага вест је за човека Вечна Истина; а она је сва у Богочовеку. Блага вест је Вечна Правда, Вечна Љубав, Вечна Лепота, Вечни Живот, Вечно Блаженство; а све је то само у Богочовеку. Победа над смрћу - сваком смрћу, над злом - сваким злом, над ђаволом - сваким ђаволом, само је у Богочовеку. А зар то није истинска благовест, истинско Еванђеље? Блага вест је Бог са свима савршенствима Својим; а такав Бог је само Богочовек Христос.