Основна благовест Апостоловог Еванђеља Колошанима јесте ово: Богочовек Христос је све и сва у свима световима, и у Њему Црква. Уствари, он и јесте Црква одискони, од стварања света, од појаве твари: "Он је пре свега, и све је у Њему" (Кол. 1,17). Јер је Он - Бог, Он - Творац, Он - Промислитељ, Он - Спаситељ; Он - живот животу, и биће бићу, и постојање постојању: "све се кроза Њ и за Њ сазда" (Кол. 1,16). Он је циљ свему што постоји. Сва творевина саздана је као Црква, и сачињава Цркву, а "Он је глава телу Цркве" (Кол. 1,18). То је логосно свејединство твари и логосна свецелисходност твари. Грех је један део творевине одвојио од тог логосног свејединства и свецелисходности, и потопио у алогосну бесциљност, у смрт, у пакао, у муке. Ради тога Бог Логос силази у наш земаљски свет, постаје човек, и као Богочовек извршује спасење света од греха. Његов богочовечански домострој спасења има овај циљ: да све очисти од греха, да све ологоси, да све освети, да све учлани у богочовечанско тело Цркве, и на тај начин врати логосном свејединству и логосној свецелисходности. Другим речима: да све уцркви и оцркви, ухристови и охристови, убогочовечи и обогочовечи. Да то људи с успехом постижу, Он је дао и све потребне божанске силе, којима Он као оваплоћени Бог Логос располаже: "јер у Њему живи сва пуноћа Божапства телесно" (Кол. 2,9). Зато је стожерна и руководна благовест и заповест: у Цркви живети - "достојно Бога", оваплоћеног Бога, и расти "растом Божјим" - у човека савршена у Христу Исусу (Кол. 1,10; 2,19; 1,28). Јер је циљ нашег заједничког, саборног живљења у Цркви: "да покажемо свакога човека савршена у Христу Исусу" (Кол. 1,28).