Коринт је био славан по свом великом богатству и мудрости и, мада је поверовао у Христа, он се, и поверовавши, нашао у опасности и да отпадне од Христа. Овде су богати ступали у своје странке, а мудраци у своје. Изабрали су своје учитеље и кудили Павла као сиромашног и необразованог човека. Поред тога, један од њих се саживео са маћехом, неки су због прождрљивости јели од идолских жртава, неки су се у новчаним тужбама судили на јелинским (незнабожачким) судовима. Мушкарци су имали дуге косе, јели су у црквама и нису давали милостињу сиромасима. Гордили су се духовним даровима, али су се колебали по питању васкрсења. Узрок све те пометње била је спољашња мудрост, јер је она мати сваког зла за оне, који јој у свему верују. Павле због тога пише посланицу у Коринт, јер жели да све то исправи.
Најважније је, међутим, да су Цркве биле подељене, а што је потицало од преузношења, тако да је он превасходно настојао да искорени преузношење. Заражени преузношењем су мислили да он учи нечему узвишенијем. Због тога Павле почиње на следећи начин.