„Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.“ (1. Петрова 5:8)

Ниједан православни хришћанин не сумња у постојање демона нити у то да они воде брутални рат против људи. Такође не сумња да је Христос јачи од демона; да је Он победио у том рату и да наставља да побеђује.

Зашто су тако сигурни? Зато што то виде својим очима. Виде јадне жртве демонске опседнутости које долазе у цркву да пронађу олакшање, али их демони муче због тога. Где год да идемо у свету можемо видети резултате ђаволске мржње – насиље, разврат, псовке, хладноћу срца – међутим, не видимо узрок. Али у присуству силе Божије, ти демони су разоткривени и откривени. Завеса која скрива луткара иза лутака је повучена.

Откривање зла: Обред егзорцизма

Једном приликом била сам близу манастира у коме је живео свештеник који је обављао егзорцизме. Обред егзорцизма у Православној цркви је формална служба која је вековима иста. Укључује обилну количину свете воде и истиче се читањем јеванђељских одломака у којима Христос истерује демоне из људи и показује своју власт над њима. Баш као што демони у Јеванђељима кукају и наричу када се Христос појави, тако они кукају и током ових служби.

Када служба почне, демони ће се појавити. Једна жена бесни мушким гласом, друга особа се жестоко тресе, трећа вришти од страха, а четврта је бачена на под, губећи свест. Вичу своју мржњу према свештенику, заклињући се на освету док их он полива светом водом. Неки демони се шале – неки звуче као незадовољни гости („Не морам ово да трпим!“), други су само чист бес и мржња. Али најгласнији звук увек изгледа да је животињски: мукање, кукурикање, а посебно лавеж и режање.

Нису све жртве биле одрасле особе. Видела сам како једну младу девојчицу вуку и носе до свештеника. Мрдала је рукама, завијала и кукала. Када јој се свештеник коначно довољно приближио да је полије светом водом, зајаукала је призрачним гласом, који је задрхтао док је престајала да се тресе и коначно се срушила. Видела сам још једног дечака, у мајчином наручју, који је изгледао као јадно дете из посебне установе. Изгледао је као да је у невољи и болу, непосредно пре него што је повраћао на под.

Свуда кукање, јауци, лајање, грчеви, вриска. Била је то визија пакла.

Савет свештеника и корен опседнутости

„Да, можете присуствовати“, дозволио ми је свештеник након што сам замолила да будем сведок егзорцизма, „Али станите близу иконе Богородице и изговорите Исусову молитву („Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног“).“ Ово није нешто што треба схватити олако. То није хорор филм, није прича о духовима, већ чисто зло које мучи стварна људска бића.

Наравно, нисам могла а да се не запитам зашто су ови људи опседнути. Али није исправно питати – они су патници и није на мени да судим. Али постоје случајеви када и сам демон даје одговор. Једна жена је била истеривана када га је, на запрепашћење свештеника, демон обавестио да сам Бог не жели да она буде ослобођена. „Убила је три бебе у својој утроби“, открио је демон, „ја сам овде да је казним.“

Многи су завршили у свом јадном стању након што су отишли ​​код „психичких исцелитеља“. Обратили су се овим такозваним исцелитељима са неком физичком болешћу или једноставно у потрази за псеудодуховношћу и добили су неко испуњење или олакшање. Али онда су постали опседнути демонима, јер је „исцељење“ или „искуство“ било могуће искључиво кроз сопствене пактове психичких сила са демонским моћима. Међутим, овим људима је било немогуће помоћи ако нису били спремни да напусте псеудодуховност и прихвате духовни живот Цркве, полажући своје поверење у Христа.

Трагедија невине деце

Али шта је са децом? Шта су они урадили да ово заслуже? Обично нису учинили ништа. Њихови родитељи су им донели ову катастрофу својим нездравим животом. Ово може звучати чудно и неправедно, али сви признајемо да мајка која пуши уноси дим у плућа свог детета, а мајка која пије доји своје дете алкохолом. Када отац псује, он ставља псовке у речник свог детета. Па да ли је заиста изненађујуће да родитељи који се уроне у силе таме, буду те силе које се обрушавају на њихову децу?

Смирење као лек и трофеј победе

Служба се завршава и ја сам у страхопоштовању. Свештениково лице одаје израз интензивне концентрације, ауторитета и строгости. Током целе службе држао је прскалицу са светом водом као моћни бич; сада држи крст као непобедиви штит и трофеј победе. Зној му се светлуца на челу. Ти јадни људи љубе крст и очајнички вичу да приме његов благослов, а затим постепено напуштају цркву.

Осећају се боље. Упркос демонским мукама током службе, сада се осећају олакшано и ојачано. Могу даље, више их не савладава очај.

Неки људи долазе на егзорцизме мислећи да су опседнути, али нису – то је врста духовне хипохондрије. Други хуле на Бога и човека, не схватајући чији су гласноговорници, и стога неће ни помислити да оду у цркву. Али чуда никада не престају. Једном, док су комунисти били на власти, неки од високих чланова партије су „обилазили“ манастир, смејући се његовој застарелости. Један од њих се догодио у цркви где се одвијао егзорцизам. Можете замислити забуну која је настала када је почео нехотице да кукуриче, као петао. Схватио је своју велику грешку што се одрекао Бога и постао је хришћанин.

Други пак имају хроничне, наизглед неизлечиве болести које их доводе у манастир у потрази за исцељењем, и тамо се сусрећу са силом Христовом, која разоткрива демона који у њима обитава. Тада почиње битка – пост, молитва, покајање, патња. То су њихови „лекови“. Али шта је лекарски скалпел? Смирење.

Не могу заборавити један инцидент који ми је испричала сама опседнута жена. Током њеног егзорцизма, демон у њој је грдио свештеника, рекавши да ће пљунути на њега. „Само напред“, одговорио је свештеник, „пљуни. То ће ме учинити смиренијим.“ На ово су демони вриснули као да их је спалила лампа. Али то није изненађујуће. Исус Христос, чијим је ауторитетом овај православни свештеник, а заправо и сви ти апостоли, свеци и праведници пре њега, протеривао демоне, такође је био пљуван, грђен, чак и разапет. Али ђавољи бес је био његов сопствени пораз.

Монахиња Корнелија