Свети Крст Христов је једини симбол Љубави у створеном нам универзуму. Не, то није срце, то нису смајлији или остали њу ејџ или растафа симболи, само је Крст симбол Љубави и само је хришћанство религија и философија љубави, браћо и сестре, и не постоји ниједна друга под куполом небеском.

Љубав је жртва, изискује жртву, наш свежртвени однос према ближњима својим. Љубав није само једна пука сентименталност, него је свагдашње давање, алтруизам, човекољубље, несебичност, једно исхођење из самога себе, из свога ,,Ја“. Само је хришћански Бог, Бог Љубави, Бог који силази из Царства Вечности и постаје један од нас, страда и узима Крст за цели свет, за универзум, узима наше бреме, носи га за нас, прихвата нашу кривицу, жртвује се за нас као да је Он крив за све, за сва људска сагрешења свих времена и побеђује смрт својим Тридневним Васкрсењем, вазноси се на Небеса и седи са десне стране свога Оца као човек, Богочовек, узносећи људску природу на Престо Божији и постаје Нови Адам, возглавитељ људске природе.

Човек је Бог у Христу, у Христу постаје мали бог по благодати, јер је то његово, наше, призвање, а да би се било Богом, мора се бити биће љубави и живети у Христу, по Христу, по Његовим заповестима које су Љубав, причешћивати се Њим, кусати Његову Крв и јести Његово Тело, сједињавати се са њим на Светој Литургији непрестано, јер без Бога, без Христа смо нико и ништа.

Он је тај који је Љубав и Доброта, и онај који је добар човек, добар је јер има Бога, Христа, у себи. Он је и Живот јер без Њега не можемо ни живети, ни дисати, ни кретати се, Он је наше дисање и Живот и жила куцавица нашег срца, и по свему овом можемо видети да је Христос Син Божији, да је Света Тројица: Отац, Син и Свети Дух- хришћански Бог, тај Бог читавог Универзума и да нема другог Бога до Њега и да ми хришћани стојимо у апсолутној Истини.

Јер ако је љубав највећа врлина и емоција у универзуму, као што већ написасмо у једном тексту, због које су избијали и ратови, испеване најлепше песме, написане најлепше књиге, онда је хришћански Бог, сигурно тај Бог и Демијург читавог Универзума, Бог Љубави и свежртвености, а доказа имамо на претек, посебно ми православни у Његовој Цркви. Доказе можемо наћи и сагледавати и у самој природи Његовој која је сва љубављу и лепотом, Христом, саткана.

Зато пригрлимо Крст Христов, тај симбол Љубави и победе Светлости над тамом, победе, Живота над смрћу, Љубави над мржњом, симбол од кога се и сам Ад плаши и сатана дрхти и цвили пред њим, и подигнимо га високо са поносом и са љубављу и захваљујмо непрестано Господу, Богу Оцу, Сину и Светом Духу, што смо рођени у народу Светог Саве, Светих Немањића, Лазаревића и Петровића, у Његовом народу.

,,Крсту Твоме поклањамо се Владико, и Светом Васкрсењу Твоме!“ Маран Ата

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић